У БиХ већина власници некретнина, ево како је у Њемачкој

Број домаћинстава у Босни и Херцеговини порастао је на 1,13 милиона у 2025. години, према подацима Агенције за статистику БиХ. У односу на годину раније, ријеч је о незнатном повећању од 0,035%.

У поређењу с пријератним врхунцем из 1990. године, када је земља имала 1,22 милиона домаћинстава, данашњи ниво остаје знатно нижи. 2007. године број домаћинстава је износио 1,05 милиона.

На глобалној љествици, међу 145 посматраних земаља у овом сегменту, БиХ заузима 110. мјесто.  

Властити стан, подстанари, живот код родбине…

Током 90-их и 2000-их земља је прошла, показују званични подаци, интензиван приватизацијски процес стамбеног фонда. Велика већина становништва углавном живи у властитој некретнини, док је и даље знатно мањи број оних који живе као подстанари.

Према подацима Агенције за статистику Босне и Херцеговине 2015. године чак 92,9 % домаћинстава у БиХ живјело је у некретнини коју посједују, док је у исто вријеме, само 2,7 % домаћинстава било је подстанарско, док су остали живјели код родбине или на други начин.

Анализа коју је објавио хоусингцооп.еу показује да тржиштем некретнина у Босни и Херцеговини доминира власништво над некретнинама и мало, углавном нерегулирано тржиште најма. Само око 4,4% домаћинстава изнајмљује своје домове, док велика већина, више од 95%, су власници-станари, што је стопа међу највишима у Европи.

Према званичној објави Владе ФБиХ из 2022. године, више од 1,2 милиона власника ријешило је питање статуса својих некретнина у том дијелу БиХ.

Пројекат регистрације некретнина који је започео 2013., до 2022. године усагласио је 57,8 посто података земљишних књига и катастра у ФБиХ. 20 посто територије је урбана средина, 1.239.341 власник и сувласник некретнина је ријешио питање статуса своје некретнине, што је више од милион парцела и око 135.000 етажних јединица, станова у ФБиХ, истакнуто је.

Током првих шест мјесеци прошле године, три категорије некретнина доминирале су по броју трансакција: пољопривредно земљиште, станови и грађевинско земљиште. По највећи удио заузимају тржишта станова, грађевинског земљишта и кућа.

Највећи број некретнина продат је у Сарајевском кантону (20,3% укупног броја продаја), што је 47% укупног новчаног промета. Слиједе Тузлански кантон са 19,6% продаја, Зеничко-добојски кантон са 17,5% и Унско-сански кантон са 11,9%.

Гдје се највише продаје станова

Највише станова се продало у Тузли, сарајевској општини Центар, Зеници, Мостару, Новом Граду Сарајево, Новом Сарајеву и Травнику. Највиша цијена
за стан у Федерацији БиХ у првих шест мјесеци 2025. године била је у општини Стари Град Сарајево;  1.315.000,00 КМ са корисном површином од 165 метара квадратних.

С друге стране у Републици Српској у првој половини 2025. године,укупан број купопродајних уговора износио је 8.064, што је око 6,8% мање у односу на исти период 2024. године).

Број прометованих некретнина је 16.590, а вриједност промета некретнина износила је око 590.018.924 КМ, што је раст од приближно 4,9% у односу на прво полугодиште 2024. године. Наведени подаци указују да су купци преферирали скупље и атрактивније некретнине.

Са цијеном од 4.259 КМ по метру квадратном Трново је било један од лидера по просјечној цијени квадрата за новоградњу, испред Бањалуке и Требиња.

Према подацима које је објавио катастар.ба, Укупна реализована вриједност некретнина из уговора о продаји у првих шест мјесеци 2025. године у Федерацији БиХ износила је 867.598.995,00 БАМ, што је за 3% више у односу на првих шест мјесеци 2024. године, према доступним подацима. У првих шест мјесеци 2025. године, укупан број реализованих уговора о продаји био је 10.038, што представља смањење од 11% у односу на првих шест мјесеци 2024. године.

Посмарајући у европском контексту, у 2024. години, више од двије трећине (68%) становништва у домаћинствима ЕУ посједовало је свој дом, што је незнатно мање у односу на 69% у 2023. години. Преосталих 32% живјело је у изнајмљеним становима, што је пораст у односу на 31% у претходној години.

Највећи удио власништва забиљежен је у Румунији (94%), затим у Словачкој (93%) и Мађарској (92%).

Посједовање дома било је чешће у свим земљама ЕУ, осим у Њемачкој, гдје је превладавало изнајмљивање, гдје је 53% становништва било подстанар. Након Њемачке слиједиле су Аустрија (46%) и Данска (39%).

Како је пренио Форбес Хрватска, сусједна Хрватска у врху је Европске уније по броју грађана који живе у властитом дому. Према подацима Еуростата, 2024. године било их је 91 посто. Насупрот томе, у изнајмљеној некретнини живи тек девет посто грађана.

У богатијим државама постотак грађана који живе у свом дому је нижи него у сиромашнијима, а изнимка је Норвешка са 78,8 посто.

(Форбес) Фото: БН