НИН-ова награда је највећа част коју може добити писац

НИН-ову награду за роман године добио је Дарко Тушевљаковић за "Кароту", у издању Лагуне, објавио је данас жири на свечаности у Коларчевој задужбини.

Одлуку о добитнику 72. НИН-ове награде донео је једногласно жири у саставу председник Александар Јерков, Адријана Марчетић, Јелена Младеновић, Владимир Гвозден и Младен Весковић.

Након проглашења победника 72. НИН-ове награде, Тушевљаковић је у обраћању присутнима истакао да "већу част писац у овој земљи не може да добије у књижевном смислу".

Тушевљаковић је додао да је захвалан и почаствован што је жири издвојио његов роман.

Према његовим речима, при писању романа је много тога неизвесно - да ли ће испасти како је то писац иницијално замислио и да ли ће читалац читати текст као је то аутор замислио.

"Увек се надате да ће ваш текст оставити што дубљи траг. Кад се осврнемо на списак добитника (НИН-ове награде) види се да су то имена која су махом формирала нашу књижевност. Велика је част наћи се на том списку", рекао је добитник.

Тушевљаковић је признао да "Карота" "садржи неке аутобиографске елементе".

"Олакшање је што је прича изашла из мене. Задовољан сам њом. Велики умор сам осетио након завршеног посла. Као да ме је стигао умор од две године колико је текст писан", рекао је писац.

Тушевљаковић је потом рекао новинарима да је настојао да "тему интимног повратка у прошлост и разрачунавање са неким стварима", која је њега прогањала, можда покрене размишљање и код читалаца.

"Свако искуство је јединствено, али искуству које има главни јунак романа носе многи људи на нашем продучју. Хтео сам на неки начин да успоставим дијалог са читаоцима о томе", рекао је добитник.

Тушевљаковић је одговарајући на питања новинара истакао да је тешко упоређивати НИН-ову са ранија добијеном Европском наградом за књижевност.

"Европска награда за књижевност је одјекнула код нас, али је један од њених циљева био да књига добије неки нови живот у иностранству, да се покрене прича о преводима на друге језике", навео је писац.

Према његовим речима, НИН-ова награда је "окренута ка нама и веће признање у књижевности код нас не можете добити".

"Не бих директно упоређивао. Европску награду сам добио пре десет година, тако да ни ја нисам био исти ја који сам данас", навео је писац.

У свом обраћању Јерков је оценио да је укупан утисак да је прошлогодишња продукција била неоубичајено висока и уједначена, тако да се "жири намучио и до последњег тренутка није било сасвим јасно на коју ће страну".

"Жири је одлуку донео практично једногласно. Није свим члановима овај роман био први, али је био у прва три. Кад смо сабрали гласове, видели смо да смо дошли до једне врсте усаглашености и да можемо сматрати да је награда додељена једногласно", истакао је Јерков.

Према његовим речима, Тушевљаковићев роман говори "о неуралгичној ствар - младом чеовкеу који је под тешком траумом напустио Задар и има невиђених мука да се кроз своју историју сети шта се стварно десило".

Јерков је додао да је друга књига око које се највише расправљало у жирију  "необичан роман, врло чудан и изненађујући" "Разговори с вјештицом” Владимира Вујовића.

Марчетић је признала да је жирију било напорно радити, пошто је било готово 200 наслова у конкуренцији и много посла, а "велики број романа је био доста уједначен".

Навевши да је било је сличних романа у тематском и поетичком смислу, Марчетић је додала да сматра да су у најужем избору успели да истакну књиге које су то највише заслужиле.

У најужем избору били су и романи "Балада о убици и убици и убици” Далибора Пејића, "Фрау Бета” Лауре Барне, "Бесмртне лудости госпође Кубат” Милана Трипковића и "Опатија Светог Вартоломеја” Милоша Перишића.

Оценивши да су то романи који на себи својствен начин комуницирају са романескном традицијом, односно старијом књижевношћу, Марчетић је додала да је Тушевљаковићев роман "врло добар и занимљив" и очекује да ће бити читан са уживањем.

Весковић је оценио да је "Карота" леп и логичан редослед романа доброг писца, који је који потврдио свој таленат.

Према његовим речима, у "Кароти" је отелотворена тема која је много пута тематизована, али је Тушевљаковић причу о одрастању и грађанском рату ставио у неколико контекста.

Весковић је оценио да је Тушевљаковић понудио појединачу трауму и појединачну причу која превазилази дневно, и леп је искорак у теми која је много пута кориштена, "али не на овакав начин".

Напоменувши да је у најужем избору било "неколико квалитативно сличних књига, Весковић је додао да је жири "у нијансама"и покушао да дође до веродостојне одлуке. 

Младеновић је истакла да је било задовољство читати и разговарати о награђеном роману, док је лепши део жирирања био што је имала прилику да у том својству прати романску продукцију.

Према њеним речима, чланови жирија су се поприлично усалгласили када су у питању књижевне вредности награђеног романа, док и остали наслови у ужем избору, али и неки који нису ушли шири избор, "садрже књижевне вредности о којима је важно говорити". 

Гвозден је рекао да су се у најужем избору определили за имена који успевају да пронађу книжевни говор о различтим темама, издвојивши књиге Трипковића и Пејића, напоменувши да "на крају ипак остаје задовољство после ћитања свих ових књига".

Главни и одговорни уредник НИН-а Александар Тимофејев је изразио задовољство што су медији показали увек велико интересовање за НИН-ову награду и да је видети толико новинара у Коларцу било "феноменално".

На конкурс за 72. НИН-ову награду за роман године у редакцију часописа НИН је стигло 195 наслова, а жири је крајем децембра, у ширем избору изабрао 39 романа, а потом је избор почетком јануара сведен на 13 романа.

(Тањуг) Фото: Тањуг