Око 19.000 грађана БиХ за празнике у сиромаштву

Док се већина људи радује празницима, украшава домове и планира празничне трпезе, постоје породице и дјеца којима Нова година неће донијети радост, наду и благостање. Око 19 хиљада грађана наше земље храни се у јавним кухињама, а процјене су да скоро сваки пети становник у БиХ не може себи приуштити ни један оброк дневно.

За око 19.000 грађана наше земље јутро почиње чекањем у реду за оброк на пункту народне кухиње. Док се једни радују празницима и украшавају домове, другима ће празнични оброк зависити од солидарности и емпатије друштва.

Бранко Тодоровић, извршни директор Хелсиншког одбора за људска права каже: „Неки ће ове празнике дочекати веома скромно, с рјешавањем основних питања, малтене огрева, док су други већ у скијашким центрима у Италији, Аустрији и Швајцарској.“

Пензионери дословно једва састављају крај с крајем, а дјеца живе у сиромаштву, док велики број грађана напушта БиХ. Да све више грађана дочекује празнике у сиромаштву и испод границе достојанства, показују и подаци Црвеног крста.

„Грађани нам се обраћају, вјерујте, сваки дан све више. Код нас су крајњи и веома тешки случајеви, много ту има разних обољења, ствари на које не можемо да утичемо. Ми стварамо једну базу, правимо социјалну карту", каже Александар Савић, секретар Црвеног Крста Бијељина. 

У овом периоду године организују се бројне хуманитарне акције и позиви на солидарност и емпатију људи.

„Већ 20 година исти донатори и градска управа обезбјеђују празничне пакете", каже Митар Шкорић, шеф Одсјека за заједничке послове града Бијељина.

„Добиће сви они који су корисници јавне кухиње, њих 306. Наши суграђани већ прије Нове године имају то на располагању како би могли набавити себи намирнице за празнике", изјавио је Александар Ђурђевић, директор Центра за социјални рад Бијељина.

За празнике је прикупљено око 20.000 КМ, од чега је око 15.000 уплатама на жиро рачун, а остатак у роби. Иако су солидарност и емпатија посебно изражени током празника, то је само врх леденог бријега и краткорочна олакшица. Организације цивилног друштва и институције сагласне су у једном: помоћ је важна, али промјена је могућа једино ако се држава и локалне заједнице укључе дугорочно системским мјерама.

(БХРТ) Фото: БН