Десет догађаја у 2025. години који су уздрмали свијет

Од бучног повратка Доналда Трампа у Белу кућу и крхког примирја на Блиском истоку, преко друштвеног успона Генерације З до екстремних временских феномена који су оборили рекорде, француска агенција АФП донела је преглед 10 најважнијих догађаја који су обележили 2025. годину.

Година пуна конфликата, дипломатије, друштвених превирања и колосалних улагања у вештачку интелигенцију наговештава да наредна, 2026. година неће бити нимало лака за свет.

Ово је преглед догађаја АФП-а из 2025. године:

Доналд Трамп, бучан повратак

Протекционистички напади, масовна депортација илегалних миграната, демонтажа читавих делова савезне владе... Након повратка у Белу кућу у јануару у оквиру другог мандата, републиканац Доналд Трамп лансирао је низ мера под својом доктрином "Америка на првом месту", широко користец́и извршне наредбе, иако су судови блокирали неке од његових одлука.

Са оним што његови противници називају непоштовањем основних права и других овлашц́ења, он циљао је противнике, слао Националну гарду у главне градове под вођством демократа, покушавао да застраши медије и борио се против програма разноликости и инклузије. Такође се бавио интензивним дипломатским активностима, са различитим степеном успеха.

Али анкете показују растуц́е незадовољство међу Американцима економским питањима, посебно трошковима живота. Убедљиви порази на локалним изборима довели су његову странку у рањив положај пред изборе на средини мандата на јесен 2026. године.

Крхко примирје у Гази

Амерички притисак довео је до примирја између Израела и Хамаса, две године након почетка рата у Појасу Газе, који је избио након што су терористи покренули напад на територију Израела 7. октобра 2023. године.

Прекид ватре је омогућио делимично повлачење израелских трупа из Појаса Газе, размену талаца који су држани у Гази за Палестинце затворене у Израелу и повећање хуманитарне помоћи.

Израел чека повратак тела последњег таоца пре него што започне преговоре о другој фази примирја, фази која би, према условима америчког плана који су одобриле УН, требало да доведе до демилитаризације Газе.

Израелски премијер Бењамин Нетањаху рекао је да се нада да ц́е ова друга фаза почети "врло брзо", али насиље и даље потреса територију, а обе стране се међусобно оптужују за кршење примирја.

Регионалне тензије се настављају континуираним израелским нападима на упоришта шиитског покрета Хезболах у Либану. Иран је такође погођен израелским и америчким нападима на своја нуклеарна постројења током 12-дневног рата са Израелом у јуну, који је изазван израелским нападом. У септембру је Израел циљао званичнике Хамаса у нападу у Катару.

Интензивни напори за мир у Украјини

Повратак Доналда Трампа на власт обележио је прве озбиљне напоре за окончање рата у Украјини, који је почео у фебруару 2022. године.

Трампово хваљење и критике варирале су између Владимира Путина и Володимира Зеленског. У фебруару је Доналд Трамп напао украјинског председника пред камерама и у Овалном кабинету, оптужујуц́и га да је незахвалан САД-у.

Директни разговори између Руса и Украјинаца у Истанбулу и самит Трампа и Путина на Аљасци нису донели никакав конкретан напредак ка миру, а Вашингтон је објавио санкције руском нафтном сектору у октобру.

Међународни преговори одржани су крајем новембра на основу америчког нацрта, чију су почетну верзију Кијев и његови европски савезници сматрали превише повољном за Москву. Након нове рунде разговора са Трамповим изасланицима у децембру, Украјина је прогласила да је постигнут "напредак", иако питање украјинских територија које контролише Русија остаје у ц́орсокаку.

На првој линији фронта, руска војска је наставила своје споро напредовање у свом источном сектору, након што је у марту потпуно потиснула украјинске снаге из руског пограничног региона Курск. Москва је појачала нападе на украјинску енергетску инфраструктуру и украјинску железничку мрежу, док Кијев циља нафтна постројења у Русији.

Глобални трговински рат

Позивајуц́и се на трговинске праксе које су биле неповољне за његову земљу, Доналд Трамп је најавио низ додатних царина на производе увезене у САД, које варирају у зависности од земље или региона порекла. Такође је увео посебне царине на секторе који се сматрају стратешким (челик, алуминијум или бакар).

Док су циљане земље разматрале или спроводиле трговинске одмазде, почели су тешки преговори, што је резултирало бројним споразумима, као што су споразуми са Европском унијом или, крајем октобра, са Кином, што је означило почетак примирја у сукобу који је потресао глобалну економију.

Билатерални преговори са Канадом су, међутим, обустављени након антипротекционистичке рекламе коју је амерички председник сматрао увредљивом.

(Телеграф.рс) Фото: Тањуг/АП