Deset događaja u 2025. godini koji su uzdrmali svijet

Od bučnog povratka Donalda Trampa u Belu kuću i krhkog primirja na Bliskom istoku, preko društvenog uspona Generacije Z do ekstremnih vremenskih fenomena koji su oborili rekorde, francuska agencija AFP donela je pregled 10 najvažnijih događaja koji su obeležili 2025. godinu.

Godina puna konflikata, diplomatije, društvenih previranja i kolosalnih ulaganja u veštačku inteligenciju nagoveštava da naredna, 2026. godina neće biti nimalo laka za svet.

Ovo je pregled događaja AFP-a iz 2025. godine:

Donald Tramp, bučan povratak

Protekcionistički napadi, masovna deportacija ilegalnih migranata, demontaža čitavih delova savezne vlade... Nakon povratka u Belu kuću u januaru u okviru drugog mandata, republikanac Donald Tramp lansirao je niz mera pod svojom doktrinom "Amerika na prvom mestu", široko koristeći izvršne naredbe, iako su sudovi blokirali neke od njegovih odluka.

Sa onim što njegovi protivnici nazivaju nepoštovanjem osnovnih prava i drugih ovlašćenja, on ciljao je protivnike, slao Nacionalnu gardu u glavne gradove pod vođstvom demokrata, pokušavao da zastraši medije i borio se protiv programa raznolikosti i inkluzije. Takođe se bavio intenzivnim diplomatskim aktivnostima, sa različitim stepenom uspeha.

Ali ankete pokazuju rastuće nezadovoljstvo među Amerikancima ekonomskim pitanjima, posebno troškovima života. Ubedljivi porazi na lokalnim izborima doveli su njegovu stranku u ranjiv položaj pred izbore na sredini mandata na jesen 2026. godine.

Krhko primirje u Gazi

Američki pritisak doveo je do primirja između Izraela i Hamasa, dve godine nakon početka rata u Pojasu Gaze, koji je izbio nakon što su teroristi pokrenuli napad na teritoriju Izraela 7. oktobra 2023. godine.

Prekid vatre je omogućio delimično povlačenje izraelskih trupa iz Pojasa Gaze, razmenu talaca koji su držani u Gazi za Palestince zatvorene u Izraelu i povećanje humanitarne pomoći.

Izrael čeka povratak tela poslednjeg taoca pre nego što započne pregovore o drugoj fazi primirja, fazi koja bi, prema uslovima američkog plana koji su odobrile UN, trebalo da dovede do demilitarizacije Gaze.

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu rekao je da se nada da će ova druga faza početi "vrlo brzo", ali nasilje i dalje potresa teritoriju, a obe strane se međusobno optužuju za kršenje primirja.

Regionalne tenzije se nastavljaju kontinuiranim izraelskim napadima na uporišta šiitskog pokreta Hezbolah u Libanu. Iran je takođe pogođen izraelskim i američkim napadima na svoja nuklearna postrojenja tokom 12-dnevnog rata sa Izraelom u junu, koji je izazvan izraelskim napadom. U septembru je Izrael ciljao zvaničnike Hamasa u napadu u Kataru.

Intenzivni napori za mir u Ukrajini

Povratak Donalda Trampa na vlast obeležio je prve ozbiljne napore za okončanje rata u Ukrajini, koji je počeo u februaru 2022. godine.

Trampovo hvaljenje i kritike varirale su između Vladimira Putina i Volodimira Zelenskog. U februaru je Donald Tramp napao ukrajinskog predsednika pred kamerama i u Ovalnom kabinetu, optužujući ga da je nezahvalan SAD-u.

Direktni razgovori između Rusa i Ukrajinaca u Istanbulu i samit Trampa i Putina na Aljasci nisu doneli nikakav konkretan napredak ka miru, a Vašington je objavio sankcije ruskom naftnom sektoru u oktobru.

Međunarodni pregovori održani su krajem novembra na osnovu američkog nacrta, čiju su početnu verziju Kijev i njegovi evropski saveznici smatrali previše povoljnom za Moskvu. Nakon nove runde razgovora sa Trampovim izaslanicima u decembru, Ukrajina je proglasila da je postignut "napredak", iako pitanje ukrajinskih teritorija koje kontroliše Rusija ostaje u ćorsokaku.

Na prvoj liniji fronta, ruska vojska je nastavila svoje sporo napredovanje u svom istočnom sektoru, nakon što je u martu potpuno potisnula ukrajinske snage iz ruskog pograničnog regiona Kursk. Moskva je pojačala napade na ukrajinsku energetsku infrastrukturu i ukrajinsku železničku mrežu, dok Kijev cilja naftna postrojenja u Rusiji.

Globalni trgovinski rat

Pozivajući se na trgovinske prakse koje su bile nepovoljne za njegovu zemlju, Donald Tramp je najavio niz dodatnih carina na proizvode uvezene u SAD, koje variraju u zavisnosti od zemlje ili regiona porekla. Takođe je uveo posebne carine na sektore koji se smatraju strateškim (čelik, aluminijum ili bakar).

Dok su ciljane zemlje razmatrale ili sprovodile trgovinske odmazde, počeli su teški pregovori, što je rezultiralo brojnim sporazumima, kao što su sporazumi sa Evropskom unijom ili, krajem oktobra, sa Kinom, što je označilo početak primirja u sukobu koji je potresao globalnu ekonomiju.

Bilateralni pregovori sa Kanadom su, međutim, obustavljeni nakon antiprotekcionističke reklame koju je američki predsednik smatrao uvredljivom.

(Telegraf.rs) Foto: Tanjug/AP