Зашто је инфлација у БиХ дупло већа него у Европској унији?

Инфлација у Босни и Херцеговини је дупло већа него у Европској унији, показују званични статистички подаци.

Тако је, према подацима Еуростата, статистичког завода Европске уније, годишња стопа инфлације у еврозони у новембру износила 2,1 одсто, што је стабилно у поређењу са октобром.

"Годину дана раније стопа је била 2,2%. Годишња инфлација у Европској унији износила је 2,4% у новембру 2025. године, што је пад у односу на 2,5% у октобру. Годину дана раније, стопа је била 2,5%", навели су из Еуростата.

Даље се наводи да су најниже годишње стопе забиљежене на Кипру (0,1 одсто), у Француској (0,8 одсто) и Италији (1,1 одсто).

"Највише годишње стопе забиљежене су у Румунији (8,6%), Естонији (4,7%) и Хрватској (4,3%). У поређењу са октобром 2025. године, годишња инфлација је пала у дванаест држава чланица, остала стабилна у пет, а порасла у десет. У новембру 2025. године, највећи допринос годишњој стопи инфлације у еврозони дале су услуге (+1,58 процентних поена), затим храна, алкохол и дуван (+0,46), индустријска роба без енергије (+0,14) и енергија (-0,04).

Са друге стране, посљедњи подаци Агенције за статистику БиХ говоре да је ниво цијена у октобру ове године у односу на исти мјесец претходне године виши за 4,3 одсто.

"Просјечни раст цијена забиљежен је у одјељцима храна и безалкохолни напици за 6,9%, алкохолна пића и дуван за 3,8%, становање и режијски издаци за 5,2%, намјештај, кућански уређаји и редовно одржавање куће за 1,8%, здравство за 5,5%, комуникације за 1,7%, рекреација и култура за 4,7%, образовање за 3,3%, ресторани и хотели за 7,8% те остала добра и услуге за 2,5%", истакли су из Агенције за статистику БиХ и додали да је просјечни пад цијена забиљежен само у одјељку одјећа и обућа за 8,2 одсто.

Ако се узме у обзир да БиХ доста зависи од ЕУ, те да је спољнотрговинска сарадња око 70 одсто укупне размјене БиХ, поставља се питање због чега је то тако?

Економиста Миленко Станић сматра да је дио увезена инфлација од робе и услуга које увозимо из иностранства, а дио због ниске продуктивности и интерних фактора у домаћој економији.

"Тренутно су, по мени, кључни фактор раста цијена у БиХ у односу на земље окружења интерни фактори, односно пораст трошкова производње, прије свега трошкови електричне енергије, комуналија, те трошкови због подизања цијене рада. Ово су два кључна фактора интерне природе. Наравно, на то се сад надовезује неефикасност домаћих јавних предузећа, губици и дефицити у буџету, који се преливају на раст цијена. Једини начин, ако је продуктивност ниска, јесте повећање пореза и доприноса због дефицита у буџету", истакао је Станић.

Игор Гавран, економски аналитичар, каже да је разлика и пуно већа када се гледа специфично инфлација за есенцијалне производе попут хране, гдје су повећања цијена далеко виша и што највише погађа већину грађана.

"Реалност је да се у погледу куповне моћи још више удаљавамо од ЕУ, иако ни тамо стање није добро, а да 'успјешно' заобилазимо позитивне утицаје. Кључна је разлика што су власти у већини држава ЕУ подузимале и подузимају мјере за сузбијање инфлације - негдје су то директна ограничења максималних цијена, негдје се то ради преко контроле маржи, а негдје смањењем трошкова пословања, негдје конкуренцијом из робних резерви. 

Уу БиХ таквих мјера нема, него се, напротив, подузимају мјере које додатно повећавају трошкове пословања и дају изговоре за додатна повећања цијена", закључио је Гавран.

(Независне) Фото: БН