Све више погинулих на путевима: Највећи проблем алкохол

Пресретачи су ове године на путевима Српске евидентирали више од 6.000 прекршаја, а стручњаци упозоравају да се без драстичнијег пооштравања казни и јачег превентивног рада, укључујући израду новог закона и хитно усклађивање санкција са регионом, не може очекивати побољшање безбједности на друму.

Према подацима Министарства унутрашњих послова Републике Српске, 12 мобилних радара у службеним возилима од јануара до 19. новембра ове године евидентирало је 6.182 прекршаја, од којих је 4.515 завршило издавањем прекршајних налога. У истом периоду прошле године ови уређаји су забиљежили 10.683 прекршаја.

- На путевима Српске пресретачи се користе од 25. децембра 2020. године, а од тада до данас евидентирали су укупно 108.857 прекршаја - истакли су у МУП-у и додали да тренутно немају у плану набавку нових уређаја.

Милија Радовић из Агенције за безбједност саобраћаја Републике Српске истакао је за "Глас" да је, према извјештају МУП-а, за девет мјесеци ове године покренуто 304.976 прекршајних поступака из области саобраћаја, што је повећање од око 20,5 одсто у односу на исти период прошле године.

Према његовим ријечима, полиција у Српској ради по Закону о основама безбједности саобраћаја БиХ и Закону о безбједности саобраћаја Републике Српске, али су казне у највећем броју случајева прописане на нивоу БиХ.

"Не можете законом Републике Српске прописати строже казне од оних на нивоу БиХ, јер сваки учесник у саобраћају има право да буде кажњен по закону који је за њега повољнији", појаснио је Радовић.

Он упозорава да је број незгода и погинулих ове године повећан те да је до краја октобра било 115 погинулих на путевима Српске.

Као највећи проблем он је издвојио алкохол. У БиХ возачи могу имати од 0,3 до 0,8 промила алкохола у крви, док је казна само 50 КМ, односно 25 КМ ако се плати у року од седам дана.

"Стручњаци кажу да су ти возачи најопаснији, јер им се јавља еуфорија и лажно самопоуздање. Садашње казне никога неће одвратити од прекршаја", рекао је Радовић, наводећи да у региону казне иду до 600 евра.

Он поручује да је потребан нови закон, усклађен са најбољим праксама из региона.

"Казне морају бити много строже, а превентивни рад знатно већи. Не може се утицати на понашање возача без јаких кампања и без непромјењивог система финансирања. Актуелни закон је мијењан 11 пута, сада 12. Потребан нам је потпуно нов закон", истакао је Радовић.

Професор Саобраћајног факултета у Добоју Бојан Марић наглашава да се безбједност саобраћаја може побољшати само истовременим дјеловањем превентивних и репресивних мјера.

"Прије свега, мора се донијети нови Закон о основама безбједности саобраћаја. Овај је застарио, а казне минималне. Код нас се казни плаше само они који иначе поштују прописе", рекао је Марић.

Он истиче да се мора радити и са најмлађима и са ризичним групама учесника у саобраћају.

"Потребно је системски приступити превенцији, кроз образовне институције, кампање, редовну едукацију. Без стабилног финансирања нема континуитета, а без континуитета нема резултата. Једне године можда ћемо имати мање погибија, али већ сљедеће ситуација се врати на старо", казао је Марић, додајући да казне треба да буду пропорционалне примањима, као и да се више мора радити на саобраћајној култури.

НАПЛАТА

Милија Радовић је истакао да је наплата казни, такође, један од горућих проблема у БиХ.

"Крајем прошле године било је 11 милиона КМ неплаћених казни, а за девет мјесеци ове године тај износ је порастао на 25 милиона. Казне се изричу, али се не наплаћују. Потребно је преиспитати Закон о прекршајима и укинути могућност плаћања пола износа, осим можда за први прекршај у години", казао је Радовић.

(Глас Српске) Фото: Илустрација/АП