Нови радари у Србији, казне до 120.000 динара (2.000КМ)

Нови мобилни и стационарни радари који ће ускоро бити постављени широм Србије, осим прекорачење брзине, бележиће и коришћење телефона током вожње, као и невезивање сигурносног појаса. 

Њихово скоро увођење најавила је Агенција за безбедност саобраћаја заједно у сарадњи са Министарством унутрашњих послова - Управом саобраћајне полиције.

Ево свих детаља о томе како ће функционисати и како ће стизати казне.

Агенција за безбедност саобраћаја, заједно са Министарством унутрашњих послова увелико ради на постављању нових стационарних и мобилних радара.

Шта ће бележити мобилни и стационарни радари:

- Коришћење мобилних телефона
- Прекорачење брзине
- Некоришћење сигурносног појаса

Помоћник директора АБС, Вељко Ћурчић је открио да на лицу места неће морати да буде присутно лице, односно полицајац. Осим тога, ови мобилни радари моћи да се померају и људи неће у сваком тренутку знати где се они налазе.

Циљ је да се открије што већи број прекршаја и с друге стране, унапреди безбедност саобраћаја, а имајући у виду да је од почетка ове године, на путевима Србије живот је изгубило 390 особа, док је повређених у саобраћајним незгодама чак 15.320.

"Казне ће стизати без присуства полиције"

Директор АБС, Бранко Стаматовић открио је раније да су уређаји већ набављени, а њихово пуштање у рад се очекује убрзо.

"Апелујем на све учеснике у саобраћају - поштујте прописе, јер ће казне стизати и без присуства полиције! Поштујте прописе због своје безбедности, као и безбедности свих у саобраћају. Залагаћемо се за промену закона по којем ће се бахати возачи који возе под дејством алкохола посебно санкционисати, а новчане казне бити знатно веће. Нема оправдања да седнете за волан ако сте попили и једну чашицу алкохола. Наша мисија је јасна - нулта толеранција према бахатости и несавесности и знатно веће казне за саобраћајне прекршаје", истакао је Стаматовић.

Шта су стационарни радари

Стационарни радар је уређај који је трајно (или скоро трајно) постављен на једној локацији, на пример уз магистрални пут, на улазу у насељено место, код раскрснице са семафором и мериће наведена три саобраћајна прекршаја - коришћење мобилних телефона, прекорачење брзине и некоришћење сигурносног појаса.

Према речима Милан Вујанић, професора Саобраћајног факултета у пензији, такви стационарни радари већ постоје у Републици Српској. У питању су црни стубови, мало преко 2 метара висине и у себи имају уграђене камере и што је врло карактеристично за њих, "не упадају у око".

"Не уочавају се лако, а у Републици Српској бележе прекорачење брзине", додаје професор Вујанић.

У МУП Српске кажу да су од 1. јануара ове године, па до 29. марта, ови радари забележили чак 51.858 саобраћајних прекршаја.

Шта су мобилни радари

Мобилни радари су уређаји за контролу саобраћаја који нису трајно постављени на једном месту (као што су стационарни/уграђени радари), већ могу бити премјештени односно коришћени на различитим локацијама - често монтирани у возилима полиције или привремено постављени на локацијама где је повећан ризик од саобраћајних прекршаја.

Где ће они и када тачно бити постављани, возачи неће знати, што значи да је свако у ризику да буде кажњен уколико крши правила.

На који начин стижу казне возачима

Како открива професор Саобраћајног факултета, Милан Вујанић, мобилни радари се премештају с места на место и приликом детектовања нека од три саобраћајна прекршаја, аутоматски шаљу пријаву МУП.

Следећи корак је да МУП шаље пријаву власнику возила, без обзира да ли је он у том тренутку управљао њиме или није.

"Казна не стиже одмах, потребно је време"

Стручњак за безбедност у саобраћају Милан Божовић казао је за Еуронеwс Србија да је ипак потребно време да се обраде информације о учињеном прекршају.

"Када оперативци обраде податке о учињеном прекршају треба да се пошаље допис власнику возила јер радари не препознају лице возача. Након тога власник треба да се изјасни ко је управљао возилом", рекао је.

Како је навео, тек након тога може да се шаље казна ономе ко је направио прекршај.

"Може да се деси да се прекршај направи током зимских месеци, а да казна стигне током летњих, а све најкасније мора да се заврши у року од две године да не би застарело", рекао је Божовић.

Какво је правило у Европи

Навео је да у Европи возачи који направе прекршај врло брзо буду обавештени да им је написана казна.

"Возачи у Европи који начине прекршај па тог дана изађу са територије Европске уније на граници неће бити упозорени да имају казну. Међутим, када се буду враћали у Европску унију, односно после неколико дана, на граници ће бити обавештени да су направили саобраћајни прекршај", објаснио је Божовић.

Власник возила мора да се изјасни, иначе плаћа 25.000 динара

"Власнику возила којим је начињен прекршај, у коверти која му стиже на кућну адресу, добиће и питање на које треба прво да одговори да ли је он управљао возилом. Ако не достави податке ко је управљао возилом мораће да плати казну у износу од 25.000 динара", објашњава професор Вујанић.

Како истиче, циљ ових радара јесте да помогну што већем поштовању прописа и индиректно већој безбедности саобраћаја јер многе последице настају управо због невезивања сигурносног појаса, коришћења мобилних телефона и прекорачења брзине.

Колике су казне за ова 3 прекршаја

У случају невезивања сигурносног појаса следи казна у износи од 10.000 динара.

Коришћење мобилног телефона током вожње (без "хандс-фрее") – казна износи 10.000 динара, а ако се плати у року од 8 дана често је половина износа 5.000 динара.

Прекорачење брзине у насељеним местима:

- до 10 км/х преко дозвољене: ~3.000 динара. (око 50 КМ)
- 11–20 км/х преко: ~5.000 динара.(око 83 КМ)
- 21–40 км/х преко: ~10.000 динара.(око 167 КМ)
- 51–70 км/х: 20.000 - 40.000 дин или затвор до 30 дана (око 669 КМ)
- преко 70 км/х: 100.000 -120.000 дин или више, уз забрану управљања возилом, па чак и казну затвора. (око 2.000 КМ) 

(Блиц) Фото: Тањуг