Да ли ће се испитивати поријекло Нешићеве имовине?

Суд БиХ прихватио је кауцију од 1,37 милиона КМ без провјере поријекла новца, што изазива сумње у селективну борбу против прања новца.

Док се грађани Босне и Херцеговине свакодневно сусрећу с ригорозним провјерама поријекла новца и бирократским захтјевима банака чак и за уплате мањих износа, Суд Босне и Херцеговине је у предмету против Ненада Нешића прихватио кауцију у износу од 1.370.000 КМ — без провјере поријекла средстава.

Одлука Суда изазвала је бурне реакције у јавности. Многи сматрају да се у БиХ води “лажна борба против прања новца”, у којој се малтретирају обични грађани, док се истовремено милиони "прљавог новца" несметано крећу кроз систем.

"На крају ће поштен свијет морати доказивати поријекло и пет марака, док ће они који имају моћ наставити да перу новац и дижу цијене некретнина", коментаришу грађани на друштвеним мрежама.

Легалност Нешићеве имовине засад нико не доводи у питање

На упит портала Акта.ба о томе да ли ће Суд Босне и Херцеговине испитивати поријекло новца којим је понуђена кауција, као и по којим законским основама се то чини, из ове институције су одговорили сљедеће:

"Суд најприје напомиње да се у конкретном случају прихваћена кауција састоји у упису хипотеке у корист Босне и Херцеговине на некретнини која није у власништву осумњиченог Ненада Нешића већ у власништву другог правног лица које је за осумњиченог пружило кауцију, а чију је тржишну вриједност у износу од 1.370.000,00 КМ утврдио стални судски вјештак архитектонске струке и у прилогу чијег елабората је садржана сва имовинско-правна документација која се тиче наведене некретнине, као и одлука наведеног правног лица којом се даје сагласност за упис хипотеке на предметној некретнини".

Суд наводи да је удовољио приједлогу одбране, јер је достављена документација била довољна за доношење одлуке, "посебно имајући у виду изричиту сагласност Тужилаштва у том погледу, што представља устаљену праксу овог Суда у таквим ситуацијама.”

"У односу на питање поријекла новца и наведене некретнине, Суд не искључује могућност да ће у наставку поступка наведена некретнина можда бити предметом истраге и испитивања поријекла исте, што свакако зависи од Тужилаштва, те других органа надлежних за спровођење истраге, међутим у овом моменту и процесној ситуацији нико још није спорио легалност поријекла исте, нити су достављени било какви докази који би поријекло наведене некретнине довели у сумњу", наводи се у одговору.

Суд БиХ не провјерава поријекло новца – то је надлежност других институција

Из одговора Суда јасно је да Суд БиХ не врши непосредну провјеру поријекла новца или имовине понуђене за кауцију, осим уколико Тужилаштво БиХ или други истражни органи не покрену истрагу у том правцу.

Законски оквир који уређује кауцију налази се у Закону о кривичном поступку БиХ, али сам закон не прописује аутоматску провјеру поријекла средстава — она се проводи само када постоји основ сумње у законитост имовине.

Двоструки аршини система

Одлука Суда БиХ додатно је продубила перцепцију да систем селективно проводи законе — строго према обичним грађанима, а благо према политички моћнима.

Такве реакције указују на дубоко неповјерење јавности у досљедност институција када је ријеч о борби против корупције и прању новца, што се у БиХ, према мишљењу грађана, често своди на селективну примјену закона и формално испуњавање обавеза пред међународним институцијама.

Суд БиХ у овом случају поступа у оквиру законских процедура, али јавност оправдано поставља питање да ли те процедуре омогућавају да се под кринком кауције и правних форми прикрију стварни извори имовине.

(Акта.ба.)