БиХ је имала већу инфлацију од већину земаља ЕУ

У овој години БиХ је имала већу инфлацију у односу на већину земаља Европске уније. То се највише осјети  што на повећењу цијене хране.

Економисти кажу да ова ситуација погодује  трговцима који на тај начин остварују ектра профит, а грађани истичу да више не могу да испрате стални раст цијена  уз ниске плате и пензије.  

Према подацима Европске агенције за статистику, БиХ ове године има већу инфлацију од већине земаља Европске уније. Економисти кажу да су разлози за то између осталог, повећање минималне зараде и раст јавне потрошње. 

„требамо одмах да напоменемо да су цијене електричне енергије и цијене хране код нас расле и један дио укупне инфлације се може приписати томе, а да је овај базични посљедица јединичног раста трошкова цијене рада, као последица повећања минималне зараде, која се дијелом очигледно пребацила и на те крајње цијене.

Неко ће рећи да је требало остати без повећања минималне цијене зараде, ја не мислим тако и сматра, да је минимална цијена рада требала да се повећа, и да је ту на некин начин требао да се пронађе баланс између да послодавци што је требала бити њихова добит дио пребаце на веће плате радника, а други дио да можда мало држава кроз смањење пореза и доприноса, како би се стандард радника повећао“, каже економиста Проф. Др  Предраг Млинаревић.  

Шта висока инфлација значи за грађане БиХ? 

„Значи осиромашење. Код нас је овдје инфлација скоро 15 одсто на хрануи то је огромна инфлација, људи не могу то да издрже. Становништво како осиромашује све је већа потражња за храном тако да се трговачки ланци сналазе и убиру профит гдје могу. То се треба регулисати, и за то нам треба држава, шта ће нам држава иначе, да нас брани од неких ублеха“,  Истиче економиста Мухарем Карамујић

Економисти сматрају да је један од начина смањења двиљања цијена хране у  БиХ регулација тржишта. 

„Узимају колико хоће, имате више понуђача али доста је то концентрисано, имате доста трговачких ланаца и они се не понашају конкурентно, они се понашају олигополски, и директно и индиректно се договарају и сви дижу цијене, рекао је Карамујић.

 Млинаревић наглашава да грађани не смију дозволити шпекулативне цијене. 

„Кад нас неко пљачка са високим цијенама да се формирају црне листе оних који злоупотребљавају ту неку своју позицију на тжишту и наплаћују цијене које су далеко изнад оних које су оправдане, па би и потрошачи требали да науче да кажњавају такве, а држава да озбиљнијим контролама и  инспекцијским надзором и прављењем тих црних листи омогући да се њима спријечи стицање тог екстрапрофита“.   

Шта грађани кажу о инфлацији?

„Све је скупље сваки час“, „А, плате мале, пензије мале“, „ Бавимо се спортом, прескачемо ручак и вечеру, идемо на спавање, и тако“, „ Сваки дан само дивљају, и дивљају цијене, па стварно човјек више ништа не може рећи“, „ Па, гадно Бога ми“, „Држава је фуј, и сви су фуј, фуј, фуј и ови сви на руководећим мјестима мени су сви исти“, неки су од одговара анкетираних грађана Сарајева и Источног Сарајева. 

За наредни период економисти предвиђајају наставак раста инфлације у БиХ, али и у другим земљама свијета, што значиу да нас очекују још веће цијене хране. Нажалост, ентитети у БиХ намју капацитете а по свему судећи ни вољу, да обезбједе робне резрве са којима би држава могла да интервенише и грађанима обезбједи основне намирнице по знатно јефтинијим цијенама и тиме ублажи инфлацију. 

(БН) Фото: БН