Функционерске повластице: ручкови без покрића, рачуни без стида

Скоро свака десета марка потрошена за радне састанке, ручкове и вечере државних функционера у коју су новинари ЦИН-а имали увид − потрошена је на алкохол.

Овакво трошење није забрањено, али га ревизори сматрају непримјереним и годинама препоручују јаснија правила утрошка. Без обзира на препоруке, промјена нема.

Дан жена, Бугојно, 2024. година. У мотелу „Алибеy” је направљен цех од 914 КМ који је новцем грађана платио државни министар одбране Зукан Хелез.

Уз храну, на рачуну је 60 пива, 22 пелинковца, 11 чаша бијелог вина и боца „Вранца Процорде” – укупно више од стотину алкохолних пића.

Министар Хелез је трошак оправдао рачунима и службеном забиљешком у којој пише да је био на састанку и радном ручку с 11 представника удружења жена Горњоврбаске регије и Кантона 10 те Гендер центра Федерације Босне и Херцеговине (ФБиХ).

Али, већина њих каже да тај дан нису били са министром Хелезом.

Девет државних министарстава, Генерални секретаријат и Уред предсједавајућег Савјета министара Босне и Херцеговине су од 2018. до 2024. године потрошили 7,14 милиона КМ јавног новца на репрезентацију.

Новинари ЦИН-а су имали увид у мањи дио ових рачуна – износ од 578 хиљада марака – који свједоче да се новац за репрезентацију у Савјету министара значајним дијелом троши на алкохол у кафанама и ресторанима широм земље и у иностранству, а правда као утрошак на састанцима са сарадницима, радним ручковима или званичним вечерама.

У министарствима нема детаља о разлозима и циљевима састанака, а интерне контроле су слабе па стварну провјеру рачуна раде само ревизори из Канцеларији за ревизију државних институција БиХ.

Они сваке године скрећу пажњу на неодговорно трошење репрезентације и препоручују прецизније правдање јавног новца, али институције ријетко поштују њихове препоруке.

Сива зона рачуна

Закон дозвољава државним званичницима да троше јавни новац на храну и пиће у угоститељским објектима – то су средства за тзв. репрезентацију и на располагању су им сваке године. Осим министара и њихових замјеника, у Савјету министара Босне и Херцеговине (ВМБиХ) на репрезентацију имају право и предсједавајући, генерални секретар, руководиоци сектора и сви којима министри дају одобрење.

Они могу годишње потрошити између 60.000 и пола милиона марака.

У Правилнику о трошењу репрезентације Савјета министара, донесеном прије више од 10 година, пише да је трошење јавног новца на храну и пиће у угоститељским објектима неопходно ради одржавања службених и пословних контаката и пријема гостију.

Функционери трошкове морају правдати потписаним фискалним рачунима и поднијети извјештаје о разлогу састанка, али у више од хиљаду страница докумената у које је Центар за истраживачко новинарство (ЦИН) имао увид недостају детаљи о разлозима трошења.

Ни докази о дешавањима у бугојанском мотелу „Алибеy” нису јасни. У забиљешци министра Хелеза пише да је састанак са представницима власти и невладиних удружења одржан почетком марта 2024. године.

Но, из Владе и Скупштине Кантона 10 те удружења из тог подручја кажу за ЦИН да они нису имали званичних састанака са министром одбране.

Исти одговор је стигао и из Гендер центра ФБиХ: “Нисмо учествовали на поменутом састанку. (…) Нисмо надлежни за ниво институција Босне и Херцеговине”.

ЦИН је контактирао представнице четири удружења жена са подручја Кантона 10 и Горњоврбаске регије и све су негирале да су биле на састанку. Остале није било могуће добити на пријављене контакте.

Према рачуну, на храну и пиће у мотелу „Алибеy” потрошено је 914 КМ. Попијено је 90 алкохолних пића и око 3,5 литре вина. Министар је касније извијестио да је састанку присуствовало 11 особа.

Министарство одбране је у периоду од 2021.до краја 2024. године потрошило 997.176 КМ на репрезентацију. Новинари ЦИН-а су прегледали дио документације и из ње закључили да се око 20 посто потрошеног новца односи на алкохол.

Анализом дијела рачуна из периода од прољећа 2023. до краја 2024. види се да је министар Хелез, уз остало, платио више од 1.000 жестоких пића и пива те око 27 литара вина. Највише рачуна направљено је у његовом Бугојну.

Међу њима су и састанци са представницима демобилисаних бораца, али новинари ЦИН-а нису могли утврдити о коме је заиста ријеч. У фебруару 2024. је потписао да је у ресторану „Бабилон” разговарао са представницима спортских удружења ратних војних инвалида Средњобосанског кантона (СБК).

Била је субота, а на рачуну од 202,50 КМ је уз храну било и 19 алкохолних пића. На ручку је било шест особа.

Предсједник Савеза ратних војних инвалида СБК Екрем Јуларџија каже да није био на овом састанку.

„Сва дешавања везана за спорт особа с инвалидитетом се дешавају преко Савеза ратних и војних инвалида Средњобосанског кантона јер ми на нивоу кантона немамо спортских савеза инвалида”, рекао је он.

Нешто касније, на љето 2024. године, министар Хелез је потписао трошкове за храну и пиће на два састанка са, како је саопштено , демобилисаним борцима Бусоваче.

Прво је јавним новцем платио мини гозбу са боцом вина и 15 пива у ресторану „Фехро” у Бусовачи 132 КМ, а петнаест дана касније вечеру са 34 пива и шест вишњевача 406 КМ.

„Са мојом организацијом и мојим управним одбором није сједио и нисмо имали никакве састанке”, каже за ЦИН Хрустан Лушија, представник Организације демобилисаних бораца одбрамбено-ослободилачког рата 1992-1995. године Средња Босна.

Новинари ЦИН-а су контактирали представнике још два борачка удружења са подручја СБК, али нико од њих није потврдио да је био на састанку са Хелезом.

Детаљи о разлозима и закључцима ових разговора не постоје у документацији за правдање трошкова која је дата на увид новинарима ЦИН-а.

У актима министарстава о правдању репрезентације не забрањује се плаћање алкохола. Ипак, у Уреду за ревизију државних институција БиХ сматрају такве трошкове непримјереним.

Тако се ни у Министарству одбране нису бавили трошковима репрезентације министра Хелеза.

Институција може одбити правдати трошак који сматра несавјесним и непримјереним, али се то ријетко дешава.

Хелез је у биљешке уписивао и да се састајао са пензионерима и демобилисаним војницима, без додатних објашњења. Тако се у Министарству налази и рачун са састанка са „25 пензионера” од 496 КМ из септембра 2024. године. Према рачуну, до 15 сати попили су 84 пива, вино и 10 жестоких пића.

На другом састанку са „пензионисаним војним осигураницима” пило се до поноћи − 15 јегера, 28 пива и 1,8 литара вина. На алкохолу се није штедјело ни на састанку са демобилисаним високим официрима.

Десетеро људи попило је три боце вина и 39 жестоких пића. Капљица је добро ишла и средином 2024. у Каракају, када је приликом сусрета са три демобилисана борца попијена боца ликера „Горки лист”, 8 пива и чаша вина.

Пробранија пића попијена су крајем априла 2024. у Бугојну на састанку министра са „менаџментом „Бинаса”, „Претиса” и ТРЗ-а”. Девет особа попило је 29 чаша вискија „Цхивас”, 21 јегер, 9 чаша и боцу вина те 6 пива.

Сви ови трошкови су одобрени, а исплата јавног новца оправдана. Није познато да ли су састанци дали некакав резултат.

Министар Хелез није хтио говорити за ЦИН. Позиве преко Министарства је игнорисао мјесецима, а приликом сусрета током службене активности на Игману рекао је: “Други пут се видимо!”

Кошарчева медитеранска вечер уз вино и ракију

Правила омогућавају функционерима да новац за репрезентацију троше и у иностранству. Тако је министар спољне трговине и економских односа БиХ Сташа Кошарац често боравио и трошио у региону.

Према документима које су новинарима ЦИН-а ставили на располагање у Министарству, састајао се са министрима у Влади Републике Србије, амбасадором БиХ те члановима представништва Републике Српске у тој земљи.

У Министарству је остало забиљежено да је само 2024. године десетак пута био у Београду и из државног буџета на конто репрезентације потрошио 6.755 КМ. За већину овог новца нема трага на шта је тачно потрошен.

Кошарац није објаснио ни трошкове из марта 2023. године: након што је током дана отворио Самит енергетике “СЕТ Требиње 2023”, отпутовао је у Црну Гору и у популарном херцегновском плажном бару нешто иза 22 сата јавним новцем платио рачун од скоро 500 КМ на ком су боца вина „Малвазија Козловић” и осам ракија. У биљешци о утрошку не пише с ким је јео и пио нити којим поводом и циљем.

На свим овим састанцима наручивали су се храна и пиће, а јавним новцем Кошарац је у скоро свим приликама плаћао и алкохол – 7.924 КМ од укупно 106.382 КМ које су новинари ЦИН-а прегледали у Министарству.

И Кошарац је попут Хелеза игнорисао све захтјеве ЦИН-а за разговор о новцу који је потрошио.

Почетком јуна 2024. године је потписао два рачуна на скоро 2.500 КМ. За мањи дио новца је приложен рачун из београдског ресторана, док је највећи дио потрошен у хотелу, без детаља о утрошку.

Кошарац је тај дан на свом Инстаграм профилу објавио да је у Представништву Републике Српске у Београду разговарао са директором Инвестиционо-развојне банке и стручњаком Зеленог климатског фонда (ГФЦ) о “акредитовању Републике Српске за имплементациону јединицу Фонда”. Исти дан је објавио да је са шефом Представништва разговарао о “Свесрпском сабору”.

„Наш циљ је да подржимо напоре институција Српске у даљем развоју и јачању властитих капацитета”, написао је на свом профилу државни министар Кошарац.

Без обзира на садржаје састанака, које Министарство и није пропитивало, сви ови трошкови су плаћени из државног буџета, а међу њима и 964 КМ са “састанка са привредницима града Невесиње” дан након Општих избора 2022. године на којем се, уз остало, попило 89 ракија.

Новинари ЦИН-а су контактирали деветеро привредника из Невесиња, од којих је један рекао да “можда и јесте био”, док су остали негирали састанак.

Као и у случају Министарства одбране, државна ревизија и у Министарству спољне трговине годинама скреће пажњу да су “ревидирањем трошкова екстерне репрезентације уочене одређене неправилности које се огледају у правдању трошкова репрезентације без писаног образложења или јасно дефинираног повода настанка трошка, као и одређене слабости интерних контрола приликом кориштења бизнис картице”, али се у овим институцијама ситуација не мијења.

Јединица за интерну ревизију овог министарства није радила ревизије трошкова репрезентације нити њиховог правдања. Са ове ставке је за пет и по година потрошено 328.574 КМ.

У више од хиљаду рачуна репрезентације функционери су трошкове хране и пића најчешће неодређено описивали као “радни састанак”, “радна вечера” или “репрезентације” и то, углавном, у Уреду генералног секретара и предсједавајућег СМБиХ.

Из увида у рачуне од 2020. до половине 2024. године, овако је правдано трошење нешто више од 160 хиљада КМ потписима секретара Роберта Видовића, бившег предсједавајућег Зорана Тегелтије те тренутне предсједавајуће Борјане Кришто.

Нешто више од десетине тог износа потрошено је на алкохол.

Тегелтија је јавним новцем платио два ручка уочи нове 2023. године у ресторану „Боб-еxцлусиве” на Требевићу, укупно 2.465 КМ. Том приликом попијено је 19 боца вина, 30 ракија, 16 пива те пет ликера и коњака. Институцији није објашњено ни колико људи је у тим приликама јело ни којим поводом су се окупили.

Ревизори годинама опомињу у извјештајима да систем интерних контрола у Генералном секретаријату није задовољавајући и опомињу да се то мора промијенити. То се још није десило. Њихови коментари се односе управо на неодређено и недовољно објашњење и правдање поједеног и попијеног у различитим ресторанима и кафанама.

Нејасно је и како је генерални секретар Видовић могао потрошити 400 КМ за мед у „Апихуму” у родном Љубушком и 982 КМ за 60 боца вина у Винарији „Бунтић”, али је он попут министара одлучио избјегавати разговор са новинарима ЦИН-а и објаснити јавности у коју сврху је утрошен овај новац.

Државни министри и њихови замјеници у Савјету министара БиХ уживају низ материјалних привилегија које су им омогућене законима и подзаконским актима – просјечна мјесечна примања су од 4.000 до 6.200 КМ, имају обезбијеђене накнаде за тзв. одвојени живот ако долазе у Сарајево из удаљенијих мјеста, плаћен смјештај, службене аутомобиле с возачима, плаћена путовања и гарантовану отпремнину по одласку у пензију.

О злоупотребама ових привилегија је ЦИН већ писао, а све су се дешавале управо због широко постављених правила кориштења новца, без јасних ограничења и упута о начину и правдању трошења – попут оних у Правилнику о трошењу репрезентације из 2014. године.

“У Правилнику је омогућено да се користи све могуће што има у некаквом угоститељском објекту”, каже Дарко Касап из Уреда координатора за реформу јавне управе, додавши да би Правилник требало побољшати по узору на земље ЕУ-а.

„За почетак, да прецизирамо конкретно на што они могу да потроше када је у питању њихова репрезентација јер, заиста, се ради кумулативно о значајним износима који коштају ово друштво“, каже Срђан Траљић из Транспаренцy Интернатионала БиХ.

Овакве измјене се још нису десиле, а у надлежном Министарству финансија и трезора БиХ не одговарају на упите новинара о овоме те игноришу и препоруке државних ревизора.

„Ево, и кад би рекли 50% да је потрошено за праве намјене, али ипак је 50% велики износ који није потрошен за праве намјене. Дакле, то је нешто што је настало као неки приватни трошак, а плаћен је средствима грађана”, каже бивши генерални ревизор Уреда за ревизију институција Федерације Босне и Херцеговине Џевад Некић

(ЦИН)