Да ли ће због "Шума РС" нестати мале општине у Српској?!

"Шуме РС" су годинама гомилале и губитке и вишак радника, па је ово јавно предузеће, које газдује највећим природним ресурсом Републике Српске, умјесто "златне коке" постало - социјални случај.

Вишак запослених и лоше пословање је довело ово јавно предузеће на ивицу амбиса, а могло би се десити да “Шуме РС” у амбис повуку и мале општине, које деценијама живе од шумарства. На то већ одавно упозоравају синдикати.

– Ако се хитно не реагује, неће пропасти само ово јавно предузеће, распашће се читав ланац економског, социјалног и друштвеног живота у многим општинама Републике Српске – упозорили су љетос из Синдиката запослених у Шумама РС.

Предсједник овог синдиката, Александар Копривица, рекао је раније за Српскаинфо да постоји озбиљна опасност да око милион хектара шума у јавном власништву, којима сада управља Јавно предузеће “Шуме РС”, буде издато под концесију.

– Ако шуме дођу у руке концесионара, он ће дрво возити својим дрвопрерађивачима, а за локална предузећа и предузетнике неће бити мјеста. И шта ће онда бити са школом или Домом здравља у Чајничу, на примјер. Хоће ли се затворити школа? И ко ће уопште остати да живи у тој општини и од чега ће живјети – запитао се Копривица.

“Шуме РС” сада покушавају да се извуку из чабра драстичним смањењем броја запослених. Подсјећамо, на платном списку овог предузећа је 4.341 радник, а према ЕУ стандардима, за успјешно пословање би их, с обзиром на годишњи етат, требало бити дупло мање.

У “Шумама РС” покушавају да смање број запослених за 1.000 радника, али и то ће бити тешка мисија. Идеја је да стимулативним отпремнинама, које би, у просјеку, износиле око 23.000 КМ по раднику, приволе запослене да добровољно дају отказ, или да оду у пензију прије него што би то по сили закона морали учинити.

Чак и ако се јави довољан број заинтересованих, за стимулативне отпремнине за 1.000 радника ваља обезбиједити око 23 милиона КМ.

С друге стране опет се јавља, условно речено, демографски проблем: највише прекобројних радника има у малим и скрајнутим општинама, које се ослањају готово искључиво на шумарство и прераду дрвета.

Тако је, према првим процјенама, у већ поменутом Чајничу, вишак чак 130 запослених, у Шумском газдинству у Хан Пијеску је прекобројан сваки трећи радник, јер би по новој систематизацији бројно стање требало да се смањи за 111 запослених.

У Шумском газдинству “Оштрељ” Дринић вишак је 60 радника. Не изгледа много, али ако се узме у обзир да је у овој малој рубној општини укупан број запослених око 400, јасно је да је то велики ударац.

Чак и ако добију стимулативне отпремнине, питање је да ли би шумари који су остали без посла остали у Дринићу или Чајничу. И какав би посао могли започети са ипак скромних 20.000 или 30.000 КМ?

Стање у “Шумама РС”, које има организационе јединице широм Републике Српске, тако се поново своди не само на економски, него и на демографски проблем.

И намеће се питање: да ли велика јавна предузећа попут “Шума”, “Жељезнице” или “Пошта”, која имају своје филијале и у малим забаченим мјестима, имају социјалну одговорност према тим заједницама?

Или је управо накарадно схваћена социјална одговорност и обичај да партије на власти јавна предузећа доживљавају као свој плијен и као сигурну кућу за страначке ухљебе, довела до пропасти тих предузећа, пише Српскаинфо.

(БН)