Земљама Западног Балкана потребни страни радници

Западни Балкан постаје одредиште за оне мигранте који желе да раде и да дају свој допринос економији, истичу из Међународне организације за миграције (ИОМ) уз напомену да се миграције морају мора посматрати много шире.

“Генерално када говоримо о имиграцијама на Западном Балкану, увијек тежимо измијенити наратив који је доминирао до сада, а који Западни Балкан позиционира искључиво као регију транзита за мигранте на путу за западну Европу. Миграције нису само негативан феномен, односно незаконит прелазак граница оних који то немају право, већ је то и могућност за економске прилике, раст, допринос пензионим и социјалним фондовима те напредак цијелог друштва и привреде, под условом да се миграцијама адекватно управља”, казали су из ИОМ-а.

ИОМ је недавно објавио Стратегију мобилности радне снаге за Западни Балкан која је резултат више од 100 консултација у цијелој регији са запосленима, доносиоцима одлука и мигрантима радницима.

“Стратегија једноставно идентификује потребу миграната радника због демографских промјена, недостатка радне снаге, неусаглашености вјештина са тржиштем рада, али и потребом за снажним растом, ако регион жели постати дио Европске уније. Свакако постоји потреба за мигрантима радницима те да су већ присутни на подручју региона. Западни Балкан постаје одредиште за оне мигранте који желе да раде и да дају свој допринос економији, те се миграције морају мора посматрати много шире.

Дошло је до пораста изданих радних дозвола од 2018. године када је издано око 40.000 дозвола, али 2023. и 2024. године тај број износи више од 100.000, што показује да су мигранти радници већ реалност. Стратегија покушава истаћи да креатори политика морају разумјети потребу израде инклузивних политика како би одразили те нове реалности, добитну комбинацију за све стране, и за запослене и за послодавце, али и за државе, истичу из ИОМ-а.

Када се говори о повећаном броју радних дозвола за стране раднике у БиХ, истакли су да је примарни циљ за цијели Западни Балкан да осигурају да њихови држављани попуњавају доступна радна мјеста, односно да дају допринос економији.

“Али истовремено, политике које омогућавају већу инклузивност радне снаге, мимо оне домаће, не би биле довољне и треба их допунити са страним радницима. То су углавном привредне гране гдје постоји заиста велика потреба за радном снагом, као што су услужне дјелатности, туризам, производња, транспорт, грађевина… Примарно, то су послови са нижим квалификацијама односно вјештинама на тржишту рада, али и они гдје су потребне квалификације”, казали су.

Наглашавају да је неопходно постојање политика које ће пратити долазак таквих миграната у регион, њихово укључивање у економију, као и приступ услугама, како би се у коначници послодавцима омогућило да у цијелости остварују погодности њиховог боравка у земљи.

Из ИОМ-а су у изјаву за Фену истакли и да се у овом тренутку не може говорити о интеграцији миграната на Западном Балкану, већ евентуално о инклузији оних који долазе редовним путевима.

Прије неколико дана огласио се Савез самосталних синдиката Босне и Херцеговине (СССБиХ) изразивши забринутост због потписивања протокола којим се олакшава ангажовање страних радника и то у тренутку кад статистички подаци показују, како су навели, повећање броја незапослених. 

(Фена) Форо: БН архива