Америчке царине ступиле на снагу, стижу поскупљења

САД званично су увеле нове, оштре царине на увоз робе из десетина земаља, међу којима је и БиХ.

Одлука, коју је најавио предсједник Доналд Трамп на својој платформи Трут соушал, већ је ступила на снагу и са собом доноси снажне потресе на глобалном тржишту.

– Поноћ је!!! Милијарде долара од царина сада се сливају у Сједињене Америчке Државе – објавио је Трумп неколико минута прије него су царине почеле да важе.

Нове царине варирају од 10 до 50 посто, у зависности од земље извознице, а циљају робу намијењену америчком тржишту. Највишу царину – 41% – добила је Сирија, док су Европска унија, Јапан и Јужна Кореја суочене са стопом од 15%.

БиХ под ударом 30-одстотне царине

БиХ, иако није међу највећим извозницима у САД, налази се на списку земаља које ће плаћати царину од 30 одсто. Та цифра је нешто нижа од претходно планираних 35%, а коригована је након писма које је Трамп упутио Предсједништву БиХ.

Укупан извоз БиХ у САД током 2024. године износио је 234,5 милиона КМ, док је вриједност увоза била 190 милиона КМ. Иако обим трговинске размјене није велики – свега 1% укупног извоза БиХ – ова мјера би могла додатно закомпликовати позицију фирми које извозе у Америку.

Земље Западног Балкана нису поштеђене. Србија ће се суочити са царином од 35%, док су за Сјеверну Македонију царине смањене са 33% на 15%.

Тзв. Косово, Црна Гора и Албанија су добиле универзалну царину од 10%.

Хрватска и Словенија, као чланице Европске уније, подлијежу царинама које су већ утврђене у споразуму између Брисела и Вашингтона.

Посебно оштра порука послана је Индији, којој пријети царина од чак 50% – мјера која ступа на снагу 27. аугуста, осим ако Њу Делхи не обустави куповину руске нафте.

Кина је, за сада, поштеђена тренутне промјене – али само до 12. аугуста. До тада, Пекинг има рок да финализира споразум с америчком администрацијом, након што су у претходним мјесецима постигнути први договори о узајамном смањењу царина.

Нове мјере погађају и Канаду, за коју царина скаче са 25% на 35%, осим за робу која је обухваћена УСМЦА споразумом (САД-Мексико-Канада). Трамп је такође запријетио увођењем царина од 100% на инострано произведене рачунарске чипове, док технолошким компанијама поручује да инвестирају унутар САД.

Шта то значи за тржиште

У суштини, ове царине значе да ће компаније које увозе робу у САД морати плаћати знатно више пореза америчкој влади.

Многи економисти упозоравају да ће се ти трошкови врло вјероватно пренијети на крајње потрошаче, што може узроковати поскупљења широког спектра производа, додатне инфлацијске притиске и поремећаје у глобалним ланцима снабдијевања.

Одлука Доналда Трампа о новим царинама није само трговинска мјера – она је политичка порука, економска пријетња и потенцијално окидач за нови вал глобалне несигурности.

За мале економије попут БиХ, које тек траже своје мјесто на свјетској извозној мапи, овакве мјере могу имати непропорционално велики утицај

(Форбес)  Фото: Тањуг