Отворена Ризница Митрополије зворничко-тузланске

У оквиру манастирксог комплекса Свети Василије Острошки у Бијељини свечано је отворена Ризница Митрополије зворничко – тузланске. На званичном представљању црквено – умјетничког наслијеђа са ове стране ријеке Дрине, присуствовао је патријарх српски Порфирије, те архиепископи и епископи СПЦ, као и бројно сваштенство и монаштво, бијељинског намјесништва.

У данима Апостолског поста, Митрополија зворничко-тузланска отворила је врата новоосноване Ризнице, у којој је изложено њено богато црквено-умјетничко наслијеђе.

Свечано отварање, те освећење музејско – изложбеног простора увеличао је долазак патријарха српског Порфирија, уз присуство великог броја архијереја СПЦ.

Ако узмемо у обзир да Зворничко - тузланска митрополија датира још из средњег вијека, онда се може слободно закључити да се ради о једној од најраскошнијих музејских ризница у Републици Српској, али и шире. За архиепископа и митрополита Фотија њено званично отварање представља велики догађај за православну заједницу….

Оно што је посвећено чувано током вијекова у бројним црквеним и манастирским архивима, данас је представљено цијелокупној јавности. Ризница “Лонгина Зографа”, како је названа умеђувремену, садржи богату збирку ликовних дјела – иконе, слике и графике, затим, збирку метала, односно, црквени сасуди, те употребни и украсни предмети, такође је присутна збирка тканине и везова која обухвата литургијске предмете и црквену одјећу.

У Ризници је изложена и збирка рукописних старих српских и новијих штампаних књига, као и архив књига, писаних и штампаних докумената и фотографија. Цијелокупна поставка захтјевала је детаљну обраду, те вријеме и стручност.

 Упркос бројним ратовима и недаћама којима је био изложен српски народ сјевероисточног дијела БиХ, од Тешња и Дервенте на западу па до ријеке Дрине на истоку, бројни експонати су сачувани, те су данас доступни стручњацима, али и бројним знатижељним посјетиоцима.

Ризница Митрополије зворничко – тузланске је живоносно свједочаство које доприноси бољем сагледавању улоге Српске православне цркве и српског народа на овим просторима.

А њену љепоту, ширину и значај, најбоље илуструју имена умјетника из Русије и Украјине, па све до Венеције и Беча, који су на подручју митрополије оставили стваралачки печат, те уградили себе у духовном и културном садржају православне Европе.

(БН)