Глувонијеми дјечак Мишо добио посао у пекари у Бијељини

“Мишо се баш уклапа, прати стално шта недостаје и прихвата се посла и прије него што му пренесемо наруџбу, што је за сваку похвалу“

Мишо Перић из Велике Обарске код Бијељине дјечак је за којег су доктори још у дјетињству утврдили да не чује и не говори, а својом упорношћу и уз подршку породице и Удружења глувих и наглувих регије Бијељина успио је да заврши основну школу и пекарски занат, те је добио запослење у пекари у селу Велика Обарска код Бијељине гдје Мишо и живи.

Један од власника ове пекаре Слободан Ђокић изјавио је да је Мишо код њих прошао редовну праксу у трећем разреду средње школе и да је тада изразио жељу да ради и усаврши знање након што стекне диплому.

– Мишо је код нас обављао праксу три дана седмично и још тада смо видјели да је веома интелигентан и вриједан младић. Ми смо у договору са његовом мајком ријешили да га полако, уз заједнички рад и надзор осталих радника, укључујемо у све послове. Његову породицу сам познавао из виђења, свраћали су у пекару, али нисам тада знао за Мишин случај. Послије смо случајно ушли у разговор и договорили обављање праксе – навео је Ђокић.

Мишо је недавно стекао званичну диплому и још се чека одређена документација како би могао да ступи у стални радни однос. Слободан истиче да се ни по чему не може видјети да је Мишо другачији од других, те да га недостатак слуха не спутава да учествује у производним процесима и да свакодневно учи.

– Тренутно, Мишо ради помало лисната пецива, то му иде од руке, али видјели смо да је изразио жељу да прави пите. Одлучни смо да га подучимо да буде добар бурегџија, иако је ријеч о дужем процесу, међутим сигуран сам да он то може да савлада, и постане мајстор за пите. Мишо се баш уклапа, прати стално шта недостаје и прихвата се посла и прије него што му пренесемо наруџбу, што је за сваку похвалу, додао је Слободан Ђокић.

Када је ријеч о начину комуницирања, Ђокић додаје да запослени још не знају добро знаковни језик, али да се сви успијевају споразумјети са Мишом.

– Нисмо баш стручњаци у вези са знаковним језиком, али споразумијевамо се неким нашим знацима, рукама, читањем са усана. Надамо се да ће Мишо бити задовољан радним мјестом, да ће остати са нама и напредовати, а и ми са њим – нагласио је Ђокић.

Значајно је додати да је Мишо Перић први глувонијеми дјечак у Бијељини који је редовно похађао средњу школу, а не спезијализовани наставни програм у Бањалуци.

(Дешавања у Бијељини) Фото: Дешавања у Бијељини