Како комарци доносе тропске вирусе код нас?

Опасни вируси се шире по сјеверној хемисфери – уз помоћ комараца. Вирус Западног Нила се на тај начин већ одомаћио у Њемачкој. Како можемо да се заштитимо и зашто разноврсност врста помаже у борби против вируса?

Некада је Сандра Јунглен за своја истраживања морала да путује далеко на југ. Биолошкиња ради на Институту за вирусологију при болници Шарите у Берлину и експерткиња је за арбовирусе – који укључују све вирусе које преносе комарци. А ти вируси одавно више нису проблем само глобалног југа.

Вируси које преносе комарци изазивају болести као што су денга грозница, жута грозница или Зика вирус, и представљају велики проблем у многим земљама Азије, Јужне Америке и Африке. Према подацима Свјетске здравствене организације (СЗО), само у 2023. години регистровано је рекордних 6,5 милиона случајева денга грознице.

- Комарци су најсмртоносније животиње на свету - каже Јунглен. Сваке године око милион људи умре од болести које преносе комарци.

Да би истраживала вирусе које они преносе, биолошкиња данас више не мора да напушта Берлин. Јер један арбовирус се већ успјешно одомаћио и шири у источној Немачкој: вирус Западног Нила (ВЗН).

Шта је вирус Западног Нила

У већини случајева, заражени вирусом Западног Нила не осјећају никакве симптоме. Око једна петина обољелих, најкасније 14 дана након инфекције, развије симптоме сличне грипу – повишена температура, дрхтавица, болови у глави и мишићима – то је грозница Западног Нила. Симптоми обично нестану послије три до шест дана.

Код једне од 100 заражених особа, вирус напада централни нервни систем и може да изазове менингитис или енцефалитис и остави трајне посљедице. Пет до десет процената ових тзв. неуроинвазивних обољења завршава смртним исходом.

Главни преносилац вируса: обични комарац

За разлику од неких других болести које преноси инвазивна тиграста врста комарца, вирус Западног Нила углавном преноси обични комарац (Цулеx пипиенс), који је домаћи и у сјеверним крајевима. Сам вирус је из тропских у сјеверне крајеве стигао преко птица селица.

Вирус ВЗН је 2018. године први пут откривен код птица и коња у Њемачкој. До 2024. године, поједини случајеви инфекције животиња забиљежени су у готово свим њемачким савезним покрајинама. Од 2019. године, вирус је више пута откривен и код људи, претежно у источној Њемачкој.

Како комарац долази до вируса

Да би комарац могао да пренесе вирус, најприје мора сам да се зарази. Само женке комараца уједају, јер им је крв потребна за производњу јаја.

Када је реч о вирусу Западног Нила, комарци се хране крвљу дивљих птица: комарац убоде заражену птицу и приликом сљедећег убода преноси вирус другој птици.

Неке птице угину од инфекције, док друге остају преносиоци без симптома.

- Још увијек не знамо које птице у Европи посебно погодују размножавању вируса - каже Јунглен.

Комарци могу пренијети вирус и на сисаре, прије свега на коње и људе. Међутим, ту ланац преноса престаје, јер се вирус у њиховом организму не размножава ефикасно. Због тога људи и коњи нису извор заразе за комарце и не преносе даље вирус.

Зашто се болести које преносе комарци шире

- Растуће температуре имају снажан утицај на комарце и њихов потенцијал за преношење болести - каже Сандра Јунглен. Другим ријечима, климатске промене иду на руку крвопијама.

- Због тога комарци дуже остају активни: раније се излегу, чешће уједају, брже се размножавају и полажу више јаја - објашњава научница. Свим врстама комараца је такође потребна вода за полагање јаја и развој ларви. Топлота и мало кише су довољни за експанзију популације комараца.

И вирусима прија топлота: - На вишим температурама вирус се брже размножава у тијелу комарца и лакше доспијева у његове пљувачне жлијезде - објашњава Јунглен. Одатле је до сљедеће инфекције потребан само један убод.

Ларвама свих врста комараца потребна је вода да би се излегли

Земље попут Француске, Шпаније и Италије већ дуго имају проблем са денга грозницом: тамо се успјешно одомаћио тиграсти комарац (Аедес албопицтус), пореклом из Азијско-пацифичког региона.

И сам вирус денге, који преноси ова врста комарца, у тим земљама је постао аутохтон. То значи да га више не уносе само путници из иностранства, већ се преноси и циркулише локално.

- Само је питање времена када ћемо ту ситуацију имати и у Њемачкој - каже Јунглен.

Више комараца не значи увијек и више вируса

Није само пораст температуре на сјеверној хемисфери оно што погодује комарцима – како аутохтоним, тако и инвазивним врстама.

Важну улогу игра и смањење биолошке разноликости, која је кључна за стабилност здравих екосистема.

Сандра Јунглен то види и у Берлину. Она и њен тим истражују бројност комараца и присуство вируса Западног Нила на различитим локацијама у граду – од урбаних бетонских површина, преко гробаља, до паркова.

Открили су да је на гробљима број комараца и вируса највећи. Тамо има биљака, воде и животиња које могу да послуже као домаћини комарцима. У природном парку има још више комараца – али готово да нема вируса. То је повезано са разноликошћу врста на тој локацији.

- Велики биодиверзитет смањује присуство патогена. Сваком патогену је потребан домаћин, а што је екосистем разноврснији, то је мања густина појединачних домаћина – а самим тим је и мања количина вируса - објашњава Јунглен.

Заштита од вируса Западног Нила: спречити убоде комараца

Пошто не постоји вакцина нити специфична терапија након инфекције вирусом Западног Нила, једина заштита јесте спречавање убода: панталоне и одјећа са дугим рукавима отежавају комарцима убод. Такође помажу и мреже против комараца на прозорима.

Они који имају башту, требало би да пазе да комарцима не обезбиједе мјеста за размножавање: комарци воле када се у саксијама или бурадима накупи вода. Такође и у врту важи: што је већа разноврсност врста, то боље – слијепи мишеви, жабе и пауци се радо хране комарцима.

(РТС) Фото: БН