Затвара се Ормуски мореуз: Да ли остајемо без нафте?

Ирански парламент одобрио је данас затварање Ормуског мореуза, јавља Прес ТВ и додаје да највише безбедносно тело Ирана мора да донесе коначну одлуку о овој мери, преноси Ројтерс.

Иран је претходно претио да ће блокирати Ормуски мореуз, кључну поморску артерију за глобалну трговину нафтом, као одговор на притиске Запада, пренео је Гардијан. 

Према изворима из поморске индустрије, комерцијални бродови су већ почели да избегавају иранске воде око мореуза.

Ормуски мореуз је мореуз између Персијског и Оманског залива који пружа једини морски пролаз из Персијског залива у отворени океан и једно је од стратешки најважнијих уских грла на свијету.

Мореуз служи као главна извозна рута за произвођаче из Персијског залива попут Саудијске Арабије, Уједињених Арапских Емирата, Ирака и Кувајта.

Мореуз широк 33 километра једини је пут до отвореног океана за преко једне шестине глобалне производње нафте и једну трећину свјетског течног природног гаса.

Његова важност може се описати у чињеници да овај мореуз омогућава пролаз око 20 посто свјетске дневне потрошње нафте или, другим ријечима, 20 милиона барела.

У првој половини 2023. године, укупни токови нафте кроз Ормуски мореуз остали су релативно непромијењени у поређењу са 2022. годином када је кроз мореуз дневно пролазило 21 милион барела нафте, јер су повећани токови нафтних деривата дјелимично компензовали пад сирове нафте и кондензата.

Путујући морем, мореуз је једино средство за превоз робе или људи у остатак свијета. Из тог разлога, УАЕ и Саудијска Арабија предложили су изградњу више нафтовода како би избјегли проблематични пловни пут и смањили зависност о Ирану.

Мореуз је деценијама био у средишту регионалних тензија, а избијањем Иранско-израелског рата поново је доспио у центар свјетског интересовања. Посебно након напада Сједињених Америчких Држава на три кључна нуклеарна постројења у Ирану.

Иако Иран већ дуго пријети да ће затворити Ормуски мореуз, коначну одлуку мора донијети Иранско Врховно вијеће за националну безбједност, након што је парламент одобрио приједлог о затварању за америчке, британске, њемачке и француске бродове.

Тренутно, према медијским извјештајима, отприлике 50 великих танкера за нафту покушава да изађе из Ормуског мореуза. Нова пријетња Ирана о затварању мореуза повећала је забринутост око тога колико би сукоб у Заливу могао бити кобан за глобалну трговину нафтом, али и цијелокупну свјетску економију.

Свака блокада би подигла цијену нафте и неминовно изазвала инфлацију.

Потенцијално затварање мореуза не би било само тактички одговор, већ стратешки потез којим би Техеран могао настојати оружјем претворити глобалне енергетске токове, као средство одвраћања или одмазде за војна дјеловања против Ирана.

И сама најава такве могућности показује утицај. Тржишта реагују и на пријетње, а само затварање, па макар и привремено, довело би до велике панике. Земље које зависе од нафте из Залива, попут Кине, Јапана, Индије и европских држава, биле би директно погођене. Уједно, тиме би била стављена на тест и спремност западних морских снага, посебно америчке морнарице, чија је присутност у регији управо усмјерена на безбједност слободе пловидбе.

Када су геополитичке тензије порасле протекле седмице након иранских одмазди на Израел, цијена Брент сирове нафте скочила је са 69 на 74 долара по барелу у једном дану, иако ниједан брод није био блокиран.

Уска грла су уски канали дуж широко кориштених глобалних морских рута који су кључни за глобалну енергетску сигурност.

Немогућност нафте да транзитира кроз главно уско грло, чак и привремено, може створити значајна кашњења у снабдијевању и повећати трошкове транспорта, повећавајући свјетске цијене енергије. Иако се већина уских грла може заобићи кориштењем других рута, које често значајно продужавају вријеме транзита, нека уска грла немају практичне алтернативе.

Затварање Ормуског мореуза неминовно ће довести до пораста цијене барела нафте на преко 100 долара, што значи да ће цијена порасти за око 25 долара у једном скоку, што је нешто на шта глобална економија није навикла.

(Клиx.ба) Фото: АП/архив