Концесионари лове у мутном уз прећутну подршку државе

Недовољно запослених, а милионски послови. Дуговање обавеза или нереално приказивање прихода. Експлоатација природних ресурса без уговора или додјељивање уговора без јавних надметања.

То су само неки од проблема који прате област концесија у БиХ, из којих се може закључити да концесионари лове у мутном, а све то уз прећутну подршку државе.

Из искуства “Транспаренцy Интернатионала БиХ” проистиче да у овој области влада хаос који одговара свима, о чему свједочи и податак да регистри концесија нису израђени на бројним нивоима власти, а и тамо гдје јесу – имају недовољно података. И годинама се, мање-више, ништа не мијења.

“Имате случаје ‘професионалних чувара’ концесија – то су фирме које су добиле концесију, не експлоатишу, већ чувају та права за долазак инвеститора којем се те концесије онда продају. Постоје бројни такви примјери“, каже Срђан Траљић, менаџер за односе са јавношћу у “Транспаренцy Интернатионалу БиХ”.

Код концесија које се не реализују, додаје, постоје бројни корупцијски ризици.

“Имате сада случај ‘Виадуцт’. Имате фирму са једним запосленим која је добила концесију под ко зна каквим околностима, држава је изашла из те приче, али сада морамо да платимо одштету“, подсјетио је Траљић у изјави за “Независне новине”.

Догађа се, додао је, и то да концесионари приказују приходе који нису реални, а концесиона накнада се плаћа на приказане приходе.

“Држава наплаћује концесиону накнаду вјерујући у оно што концесионар прикаже у свом извјештају. А шта се заправо дешава? Ми смо поредили цијене, рецимо, алуминијума на свјетском тржишту, које су, када је почео рат у Украјини, значајно порасле, а приходи државе остали су исти“, аргументује Траљић.

На сцени је, потврђује, и појава да се експлоатација ресурса ради без закључених концесионих уговора, али и да се уговори додјељују без јавних надметања.

“У области концесија нисмо дошли ни до нивоа основне транспарентности – да имамо на једном мјесту податке ко су концесионари, шта раде, колико зарађују и колико прихода од тога има држава”, каже Траљић.

Млађен Мандић, бивши правобранилац БиХ, сматра да су концесије у Српској заправо начин да се узму паре од народа, а да се упропасте јавна добра.

“Оно што ради Република Српска, то није забиљежено у историји ниједне државе, колико ја знам. Ми умјесто да имамо користи од тих концесија, нон-стоп смо у минусу. Ево, узмите случај ‘Виадуцт’, узмите случај ‘Сердаров’. Ја не знам ниједну концесију у којој Република Српска има користи.

Ми смо стално у минусу поред толиких богатстава. Према томе, концесије у Републици Српској служе за пљачкање народа и за богаћење појединаца који су на власти“, рекао је Мандић за “Независне новине”.

Бранислав Бореновић, предсједавајући Комисије за борбу против корупције Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ, каже да је област концесија најпрофитабилнија за сиву зону.

“Ту се, у суштини, ради о узимању концесија кроз неке политичке комбинације и потом разне препродаје, уступања, па чак и покушаје арбитражних процеса у којима људи који добију концесије ништа не заврше, али добију десетине или стотине милиона марака кроз врло чудне правосудне околности. Ту је највећа одговорност убједљиво на правосуђу.

У питању су врло мутне радње и то је област коју треба детаљно провјерити, кроз правосудне институције прочешљати и ставити тачку на черупање народног новца. Сваки пробисвјет који се појави овдје код нас узме 50 милиона, 100 милиона, 200 милиона, а то не може без политичке подршке“, навео је Бореновић за “Независне новине”.

Подсјећања ради, концесија у случају “Виадуцт” ће грађане Српске коштати више од 110 милиона марака.

Рок за измирење дуга према словеначком “Виадуцту” истекао је, што значи да ће БиХ, тачније Српска, на основни дуг од око 110 милиона КМ морати да плати и камате, које засад износе око два милиона КМ.

Српска ће, наиме, морати да словеначкој компанији исплати одштету због раскида уговора о концесији за изградњу хидроцентрала на Врбасу.

(Независне)