Нема одмора: Млади у БиХ преко љета раде у Хрватској

Знатно већа плата за исти посао, али и незадовољство економском и политичком ситуацијом у Босни и Херцеговини, главни су мотиви младима који одлазе на сезонски рад изван земље.

Највећа дестинација за сезонски рад за младе је Хрватска, која и ове године потражује скоро 70.000 сезонских радника у туризму.

Као и протекле три године, 21-годишњи Матија из Бањалуке припрема се да још једно љето проведе у Истри, гдје ће радити као конобар.

Он тврди да у БиХ не може наћи стабилно запослење са адекватном платом, односно да домаћи послодавци не желе да понуде боље услове рада.

"Људи овдје раде прековремено, а нису довољно плаћени. За станарину и режије морам да радим и додатно. Плата је три пута већа на мору гдје конобаришем него да сам овдје остао", каже он за Радио слободна Европа (РСЕ).

Најбројнији страни радници у Хрватској током прошле године били су држављани БиХ, њих нешто више од 38.000, међу којима је око 3.700 сезонских радника.

Босна и Херцеговина нема закључен споразум са Хрватском о запошљавању радника, па радници, сезонци, одлазе углавном самостално, договарајући се директно са послодавцима.

Бањалучанин Матија пронашао је посао путем огласа и један телефонски разговор с власником угоститељског објекта био је довољан за договор.

"У почетку ме било страх, нисам вјеровао у ту зараду што су обећавали. Дио од онога што зарадим шаљем породици да им помогнем, а намјеравам себи и да купим поштен ауто", каже он.

План му је да у Хрватској покуша пронаћи стално засполење јер тврди да у БиХ не види перспективу.

"Овдје је ситуација таква, да све и да желим, немам услове да заснујем своју породицу. Плате су ниске, све иде преко неке везе, једноставно нисам добио прилику да овдје останем да будем сретан", каже он.

Просјечна нето плата у Хрватској у марту ове године износила је 1.448 евра, док је у БиХ износила око 784 евра, показују статистички подаци.

Плате, смјештај, оброци...

Неколико младих, који иду да раде на хрватском приморју, у разговору за РСЕ истичу да тамо у угоститељству могу да зараде 2.000 евра и више мјесечно, док у БиХ могу да зараде максимално 750 евра.

Кажу и да ће, углавном, радити као рецепционери, помоћни радници у кухињи, конобари и чистачи.

На радно љето у Хрватској припрема се и 21. годишњи Јован из Бањалуке због, како каже, боље плате и радног окружења.

Пронашао је посао рецепционара и очекује мјесечну плату од око 2.000 евра.

"Код нас у том сектору није могуће зарадитит те паре. Овдје могу мјесечно добити до 1.200 марака. Идем да зарадим новац како бих имао за студије у иностранству, конкретно у Словенији", каже он те истиче да га на одлазак додатно мотивише лоша политичка ситуација.

Мноштво огласа за сезонске послове у Хрватској нуде агенције, а десетине их послодавци свакодневно објављују и на друштвеним мрежама.

У њима уз плате, које су веће од оних у БиХ, послодавци често обећавају осигуране радне дозволе, смјештај и дневне оброке за раднике.

Тако је у једном од огласа, који је објављен у једној од Фацебоок група о сезонским пословима у Хрватској, за посао чишчења објекта на острву Виру наведена плата од око 1.500 евра.

Уз смјештај, послодавац је навео да су осигурани и дневни оброци за раднике.

Одговорност на послодавцима

Амир Хаџић, предсједник Удружења хотелијера Федерације БиХ, каже за РСЕ да дио кривице за губитак радника, током љетне сезоне, сносе и послодавци.

"Прије него почне сезона требало би да сједну с радницима и покушају с њима договорити посебне услове како би их задржали. Да им дају стимулације та три- четири мјесеца јер им се то више исплати него доводити нове. Док их обучиш, прође сезона", каже он.

Упозорава и да су огласи за рад изван БиХ често нереални те да раднике неријетко дочекају лошији услови од оних који су им обећани.

"И овдје квалитетан кувар зарађује 4.000 марака. Не можете почетника толико платити. У кухињи сви примају више од 1.000 евра. И вани више нису плате као некад, а има и израбљивања да се ради буквално 24 сата", каже Хаџић.

Како каже, због одласка радника послодавци у БиХ су приморани да ангажују и раднике из азијских земаља, попут Непала.

Истовремено, на евиденцијама за незапослене у БиХ у априлу је било више од 320.700 особа, показују подаци су Агенције за рад и запошљавање БиХ.

'Радници желе да остану у БиХ'

Горан Куртиновић, из Удружења послодаваца угоститељства и туризма Републике Српске "Хореца" каже за РСЕ да је губитак радника током љетне сезоне уобичајена појава у протеклих 15-ак година.

Како каже, највише одлазе помоћни радници и они без адкеватног искуства.

"Успијевамо да задржимо искусне раднике, имамо могућности да их боље плаћамо. Они рецимо оду двије- три сезоне да закрпе рупе у буџету, али им је драже да нађу посао у свом мјесту. Но, раднике без искуства не можеш адекватно платити па одлазе", каже Куртиновић.

Упозорава и да је у таквим околностима угоститељима све теже пронаћи раднике како би током љета нормално функционисали па су приморани на колективни годишњи одмор, када престају с радом по 15-ак дана.

Говорећи о корацима које послодавци подузимају да задрже раднике током сезоне, Куртиновић је казао да напретка нема и да је за боље услове неопходна помоћ државе.

"Спремни су да остану и раде у својој средини, али до државе и послодаваца је да их не изгубимо. Моје искуство је да ће прво дати нама шансу, ако их разочарамо да ће тек тад ићи у иностранство", навео је.

На првом мјесту регион

Хрватска је у првих пет мјесеци ове године издала дозволе за рад за више од 83.000 странаца, Најбројнији су Непалци, а слиједе радници из БиХ - њих више од 15.000.

Од тога се око 7.450 дозвола односи на сезонске раднике, ангажоване углавном у туризму и угоститељству. Међу њима је 1.376 "сезонаца" из БиХ.

Натача Качар, представница портала Посао у туризму, каже за РСЕ да је у Хрватској у посљедње двије године примјетан пад запошљавања радника из региона, што је посљедица великог прилива радника из азијских земаља.

Она за РСЕ наводи да су на послодавцима у тој земљи и даље, након домаћих радника, приоритет они из региона те да се труде да придобију и и задрже раднике из БиХ.

"Посебно у угоститељству, гдје је важно имати уходан тим који добро функционира, а да га не мијењају сваке године. Дио смо истог говорног подручја, тако да су радници из БиХ тражени кадар", каже она за РСЕ.

Истиче, такође, да је Хрватска и даље једна од најпожељнијих дестинација за раднике из региона, првенствено због сигурности коју пружају послодавци.

"Радници знају да ће бити пријављени, да ће добити радне дозволе и да ће им плате бити исплаћене", каже она, истичући да плате и услови рада варирају зависно од регије регији и врсти угоститељског објекта.

Нови Закон о странцима, који је у Хрватској ступио на снагу 15. марта, најављује строже услове запошљавања страних радника, а од идуће године очекује се да ће потпуна примјена.

Како каже Качар, омјери запошљавања биће постављени тако да се ограничи број страних радника у односу на домаће. То ће, тврди, помоћи у контроли масовног увоза радника из Азије, гдје су се појавиле илегалне агенције и проблеми с трговином људима.

"Но, поставља се питање има ли уопште довољно домаћих радника за сезонска занимања. Наиме, сезонски радници из Хрватске и региона често траже веће плате, што отежава преговоре с послодавцима", каже она.

Из Хрватске привредне коморе за РСЕ тврде да плате страних радника морају бити исте као и плате хрватских држављана, уз поштовање одредби о минималној плати и колективном уговору.

(РСЕ) Фото: АП