У БиХ више од 43.000 особа остало без посла

Радна снага у Босни и Херцеговини се смањује и то потврђује сваки нови квартал. Нажалост, статистике о радној снази постају уобичајено штиво.

Они који би требали реаговати не читају их. Они који их читају – више не вјерују да ће се ишта промијенити. А подаци су поражавајући и алармантни, јер БиХ губи радну снагу како због исељавања становништва на запад или старења, тако и због, што је можда најопасније, потпуне одсутности стратешке визије за развој њене економије.

Према најновијим подацима Анкете о радној снази у првом кварталу, тј. у периоду јануар – март 2025. године, радну снагу Босне и Херцеговине чинило је 1,401 милиона особа од којих је 1,213 милиона (86,6%) запослених и 188 хиљада (13,4%) незапослених особа. У поређењу са претходним кварталом, број запослених особа се смањио за 3,5%, док се број незапослених особа повећао за 12,8%. Истовремено, број особа изван радне снаге, оних који не раде нити активно траже посао, порастао је на 1,473 милиона, што представља раст од 1,4% у односу на претходни квартал.

Простом рачуницом, ако је број запослених у Q1 2025 био 1.213.000 и то је 3,5% мање него у Q4 2024, око 1.257.000 запослених је било у претходном кварталу, онда се долази до броја од око 44.000 људи.

Нова Анкета показује и да мушкарци чине већину радне снаге, 854.000 (60,9%) а жене 547.000 (39,1%). Двије трећине радне снаге чине особе у доби од 25 до 49 година, док је становништво изван радне снаге претежно старије и више од 41% су особе старије од 65 година, што одражава и старење популације и повлачење из економског живота, често и прије формалне пензије.

Међу запосленима, 87% су радници у радном односу, 11,1% су самозапослени, а само 1,9% су неплаћени чланови породице. Надаље, највећи дио запослених ради у сектору услуга (59,8%), индустрији и грађевини (32,2%), док се 7% бави пољопривредом, шумарством или рибарством.

(<стронг>Форбес) Фото: Илустрација/ГУ БЛ