Српска најавила отварање фабрике, Кинези демантовали

Пекиншки институт за генетска истраживања не планира отварање лабораторије у Босни и Херцеговини, речено је из те кинеске компаније Радију Слободна Европа, након што су институције из Републике Српске најавиле отварање њеног представништва у том ентитету.

Инвестиционо-развојна банка (ИРБ) Републике Српске (РС) објавила је крајем маја информацију о отварању лабораторије за медицинска истраживања, као представништва Пекиншког института за генетска истраживања (Беијинг Геномицс Институте – БГИ), који је био под истрагама у неколико држава.

Вијест о томе објављена је на wеб-страници банке Републике Српске, уз најаву да би то требала бити прва лабораторија у Републици Српској за медицинска истраживања, попут пренаталних тестирања и испитивања карцинома.

За отварање лабораторије је, како је речено, задужен "привредник из Кине Јунан Чај, који је ушао у процес регистрације фирме у Републици Српској".

С њим се, на кинеском сајму крајем маја, делегација Банке састала на међународном сајму у Кини.

Уз вијест је објављена и изјава овог привредника да ће то бити "прва компанија оваквог типа у Републици Српској и да је задовољан инвестиционим окружењем које Република Српска пружа.

Изузев што су негирали да планирају отварање лабораторије у БиХ, из БГИ групе нису одговорили упит Радија Слободна Европа (РСЕ) да прокоментаришу информацију о кинеском привреднику који је покренуо регистрацију фирме.

Пажњу свјетске јавности БГИ је привукао у јулу 2021. након писања Реутерса да је пренаталне тестове развио у сарадњи са војском те земље, што је та кинеска компанија демантовала.

Та компанија означена је и на америчкој црној листи, док су у неколико европских држава, у којима су кориштени њени пренатални тестови, вођене истраге због сумње у злоупотребу података.

Ко је привредник Јунан Чај?

О детаљима отварања лабораторије у Републици Српској, као и кинеском привреднику који је представљен као предводник тог процеса, РСЕ није добио информације из ентитетских институција.

Из Инвестиционо-развојне банке, као ни из Владе Републике Српске, нису одговорили на упит РСЕ о најављеној инвестицији.

Директор ИРБ-а Срђан Јовановић казао је 28. маја, током гостовања на Радио-телевизији Републике Српске, да је на сајму у Кини имао састанак с представником једне велике фирме, реферирајући се на БГИ који има више од 40.000 запослених.

"Тај човјек је дошао овдје у Републику Сроску и отвара фирму у Источном Сарајеву. Није то више нешто што је немогуће", казао је Јовановић.

У Агенцији за унапрјеђење страних инвестиција БиХ за РСЕ су навели да немају информације о плановима за отварање лабораторије БГИ групе, те бизнисмену који ће у те сврхе регистровали фирму.

Синиша Берјан, амбасадор БиХ у Кини, казао је за РСЕ да су представници те кинеске групе учествовали прошле године на Инвестиционом форуму Републике Српске, гдје су "јавно најавили потенцијалну сарадњу и интересовање за улагања у здравствени сектор, укључујући и могућност отварања лабораторије".

"Међутим, према мојим сазнањима, све је још у некој почетној фази", каже он, истичући да је прије неколико мјесеци посјетио сједиште БГИ групе у Кини, када је исказана заинтересираност за "ширење пословања у земљама централне и источне Европе, укључујући БиХ".

Берјан није одговорио на питање да ли је учествовао у разговорима са привредником који је најављен као представник БГИ групе.

Истраге у неколико земаља

Пекиншки институт дио је шире БГИ Групе, а у регији послују у Србији гдје су прије пет године отворене двије лабораторије, назване "Ватрено око".

Основне дјелатности су клиничка истраживања здравља људи, развој и проналазак нових лијекова, као и научна истраживања биљака, животиња и микроорганизама.

БГИ, уз остало, производи пренаталне тестове који се продају широм свијета, а служе за откривање абнормалности фетуса, попут Доwновог синдрома.

Позивајући се на ревизије научних радова и изјаве компанија, Реутерс је у јулу 2021. објавио текст у коме је наведено да је "БГИ развио тест НИФТY у сарадњи с војском те земље".

Реутерс је тада објавио да су савјетници у Влади Сједињених Америчких Држава (САД) упозорили да би огромна банка геномских података, коју БГИ прикупља и анализира вјештачком интелигенцијом у Кини, могла дати пут ка економској и војној предности.

БГИ група демантовала је наводе о злоупотреби ДНК података и сарадњу с кинеским властима, истичући да је тест развила сама, а не у партнерству с кинеском војском.

Америчке санкције

Неколико подружница БГИ групе од 2020. су уврштаване на америчку црну листу због наводног кршења права мањинске муслиманске заједнице Ујгура у Кини.

Министарство трговине САД-а тада је, као разлог, навело помагање у провођењу "генетских анализа за даљу репресију" Ујгура и припадника других муслиманских мањина у Кини.

Означавајући је као цивилну компанију која сарађује војском, америчко министарство одбране ставило је БГИ на "црну листу" у октобру 2022., забрањујући тиме америчким компанијама и појединцима да у њу инвестирају новац.

Сарадња с БГИ-ом била је и повод за истраге у неколико европских држава, међу којима су Словенија, Њемачка и Естонија, због сумње о наводним злоупотребама генетских података из пренаталних тестова, о чему је раније писао РСЕ.

Из БГИ групе су за РСЕ поновно демантовали оптужбе о злоупотреби података, истичући да су естонске власти обуставиле истрагу док им није познат никакав службени закључак истраге словенских или њемачких власти.

"БГИ група придржава се строгих стандарда у информацијској сигурности, укључујући усклађеност с Општом уредбом о заштити података (ГДПР)", навели су, реферирајући се на уредбу, која је 2016. усвојена на нивоу Европске уније (ЕУ), а штити права на заштиту података о личности држављана ЕУ.

БиХ без адекватне регулативе

Иако у БиХ није званично отворено представништво кинеске компаније, њене услуге, првенствено пренаталног тестирања, могуће је добити путем представника компанија које су регистриране у земљама ЕУ.

Специјалиста генетске медицине Ријад Коњхоџић каже за РСЕ да су земље попут БиХ, које немају законе, а ни капацитете да генетски материјал задрже унутар својих граница, атрактивне страним компанијама.

Генетски подаци су благо и продају се за огромне паре. То што их ми спремно нудимо другима је катастрофално. Годинама се боримо да ништа од тога не иде из БиХ и да имамо своје капацитете, али су власти глухе за то", каже он за РСЕ.

Истиче да велике свјетске компаније у БиХ имају представнике у БиХ које назива 'трговачким путницима', а који крв и остале материјале за тестирање шаље у земље попут Кине, Пољске Италије, САД-а.

"Потпише се ту да се неће ни за шта друго користити, али нико од њих не каже да неће продавати те податке. Они су моћ и продају се великим софтверским кућама која праве алгоритме. Они који су повезани с владама, а особито онима попут кинеске које нису демократске, могу то да искористе за различите ствари, не за научни рад ни достигнућа", каже он.

Босна и Херцеговина нема законску регулативу која уређује област генетског истраживања. Такођер, нема ни прописа који би уредили област увоза или извоза, па тај материјал, каже Коњхоџић, из БиХ излази без икаквих препрека.

"Сваке године из БиХ изађе, сигурно, 15.000 узорака за пренатално тестирање. Не може то бити на црно, јер не постоји регулатива, а све што није стриктно забрањено то значи да је дозвољено", каже он.

Из Агенције за заштиту личних података БиХ за РСЕ су навели да у протеклим годинама нису суочавали са случајевима злоупотребе генетских података.

Заштита генетских података спомиње се, тек, у новом Закону о заштити личних података, који је ступио на снагу у марту ове године, као резултат обавезе усклађивања с ГДПР-ом.

Тако је Законом, међу осталим, забрањена обрада генетских података у сврху идентификације особа, уз изузетак неколико случајева за које је потребна њихова сагласност.

У том закону је наведено да се посебним законима могу увести додатни услови, укључујући и ограничења у односу на обраду генетских података.

<стронг>(РСЕ) Фото: Илустрација