Пријетња од нове арбитраже од 200 милиона марака

Привредно друштво “Кермас Енергија” из Загреба, према најновијој информацији из Правобранилаштва БиХ, пред подношењем је арбитражне тужбе против Босне и Херцеговине, због чињенице да је Влада Републике Српске једнострано раскинула уговор о концесији за градњу вјетропарка “Трусина” код Невесиња. Тужбени износ је већи од 200 милиона КМ.

Према посљедњој информацији с којом располаже Правобранилаштво БиХ, наведена фирма из Загреба, коју заступа адвокатска канцеларија “Барош & Партнерс”, није пристала на продужење рока за мирно рјешавање спора, а којег је тражила Влада РС.

Тужба пред ИЦСИД-ом

Међутим, Загрепчани још увијек остављају простор БиХ односно Републици Српској да се споразумно уреде односи, али под великим упитником колико ће још чекати прије него што дефинитивно поднесу тужбу против БиХ пред Међународним центром за рјешавање спорова (ИЦСИД-ом) у Wашингтону.

Тако би се БиХ могла суочити с још једним драстичним финансијским ударом попут случаја “Виадуцт” којег је, као што је познато, Република Српска проузроковала по истој матрици, једностраним раскидом уговора.

Када је ријеч о пројекту вјетропарка Трусина, каже се у акту Правобранилаштва БиХ, Кермас Енергија је власник 97 посто удјела у друштву Еол Први д.о.о., са сједиштем Невесињу, које је 19.10.2012. године са Владом Републике Српске закључило Уговор о концесији за изградњу и кориштење парка вјетрењача на локацији Трусина.

Након закљученог основног уговора, између ових уговорних страна закључена су три анекса уговора и то 04.09.2014., 17.12.2014. године и 07.01.2016. године.

Влада Републике Српске, као давалац концесије је потом, рјешењем, број: 04/1-012-2-645/9 од 07.03.2019. године једнострано раскинула закључени Уговор о концесији и на тај начин једнострано одузела концесионару концесионо право, односно онемогућила изградњу и кориштење Вјетропарка Трусина.

Без правног основа

Из загребачке фирме наводе да је Влада Република Српска једнострано рсакинула концесиони уговор иако за то није постојао правни основ, јер су извршили све обавезе.

Упркос томе, наводе, Влада је “прикривајући стварне чињенице, предложила је НСРС усвајање по хитном поступку, измјена и допуна Закона о обновијивим изворима енергије и на тај начин онемогућила Концесионару остваривање права на гарантовану откупну цијену произведене електричне енергије”.

Кажу да је Влада РС једнострано раскинула Уговор о концесији у моменту док је још увијек трајала процедура закључења Анекса ВИ Уговора које је предвиђао продужење рока за изградњу ВЕ Трусина до 31.12.2020. године и измјену висине банкарске гаранције у складу ас новим прописима који су ступили на снагу након закључења Уговора о концесији.

Даље наводе да је Комисија за концесије по приједлогу и на захтјев Министарства индустрије, енергетике и рударства Републике Српске дала сагласност за закључење Анекса ВИ Уговора о концесији, чиме је, тврде, грубо прекршила домаће прописе, као и међународне конвенције које се односе на заштиту страних улагаца.

На овај начин, по наводима ове фирме, изгубљена добит Кермас Енергије износи 102.056.122 евра.

Приједлог Владе Републике Српске

Иначе, правни основ за надлежност ИЦСИД-а по наводима тужиоца садржан је у Међународном уговору о подстицању и узајамној заштити улагања, који је Босна и Херцеговина закључила са Републиком Хрватском у децембру 1996. године, те у додатном Протоколу о измјенама и допунама Уговора од августа 2013. године.

Загрепчани предлажу да због постојања обостраног интереса да у циљу избјегавања скупих и дуготрајних арбитражних поступака, стране постигну споразум о исплати одговарајуће накнаде по основу, како наводе, незаконитог одузимања концесионог права Кермас Енергији.

Додатно истичу да је Кермас Енергија својим дописом од 08.02.2024. године Влади Републике Српске упутила приједлог за споразумно уређење међусобних односа, на начин да Влада Републике Срспке врати незаконито раскинуту концесију и омогући Кермас Енергији изградњу Вјетропарка Трусина или исплати потраживани новчани износ од 102.056.122 евра.

Треба нагласити да је на приједлог Владе Републике Српске Правобранилаштво Босне и Херцеговине већ једном тражило продужење рока за мирно рјешење спора, међутим тужиоци на то нису пристали, али су истакли да и даље стоје при ставу да су спремни на споразумно уређење узајамних односа.

(Фокус)