Српској фали радника: Наши људи одлазе, а стижу Индијци и Непалци

Масован одлазак радно способног становништва према западноевропским земљама, представља велики проблем послодавцима.

Домаће раднике замијенили су страни, којих је на овом подручју све више и то због велике потребе за радном снагом у свим областима. Из тог разлога повећане су и квоте за стране раднике. 

7.229 износи квота радних дозвола за стране раднике, од чега се на Републику Српску односи 2.000, а послодавци истичу да ће у нареном периоду бити потребе и за већом квотом.

У наредних 10 година потреба за страним радницима ће, кажу, само за Српску бити око 40.000. Међутим, оно што представља главни проблем приликом запошљавања страних радника, јесу компликоване процедуре, али и злоупотребе миграција.

„Оно што је битно приликом довођења страних радника, јесте да те процедуре покушамо да буду што краће, јер у овом тренутку те процедуре могу да трају од два до шест мјесеци, али и да се прођу све сигурносне процедуре, како бисмо имали што мање и како бисмо ипак остварили циљ, а то је добијемо људе који желе да раде на овом тржишту.

Сви профили од НК радника до високообразованог радника у овом тренутку се показује да заиста у свим областима и свим профилима фали. У некима мало  више, у сависности од регије, јер су у неким регијама одређене привреде јаче, па у тим регијама ти профили и недостају. Рецимо у Бањалуци недостаје много грађевинских радника“, каже предсједник Уније послодаваца Републике Српске Зоран Шкребић.

„Немају стварну сврху зашто су долазили у БиХ, него су злоупотребљавали законите миграције на начин да дођу законито, а онда незаконито оду у земље ЕУ. У том контексту послодавци опет сносе највећу одговорност и највеће обавезе, јер ће у случају реадмисије из земаља ЕУ, сносити све те трошкове њиховог повратка у земљу поријекла.

Један од проблема, који се дешавао у претходном периоду, су и земље безвизног режима, из којих дођу у БИХ и тај рад на црно који је евидентан, то је нешто што треба да радимо сви на томе“, објашњава начелник сектора за оперативну подршку у Служби за послове са странцима Раде Ковач.

С друге стране, истраживања показују да око половина послодаваца у БиХ није упознато са свим процедурама и условима, које је потребно испунити како би запослили страног радника. 

„Ми смо у том смислу подржали једно истраживање перцепције послодаваца, који се суочавају са разним административним процедурама и свим осталим правним процедурама када запошљавају ове раднике и то истраживање је показало да постоје многи изазови, који су, на неки начин, посљедица застарјелих правних и административних процедура, када је у питању запошљавање страних радника и надамо се да ћемо допринијети бољем разумијевању ових процедура“, истиче замјеник шефа мисије Међународне организације за миграције у БиХ Мицхаел О‘Махонy.

Највећи број страних радника долази из Индије, Бангладеша и Непала, земаља који имају нижи стандард од БиХ. Предуслов за запошљавање страних радника јесте да за одређени посао на у Заводу за запошљавање нема одговарајућег домаћег радника.

„Законске претпоставке су превасходно да на евиденцији Завода немамо радну снагу коју траже послодавци и да тај странац има одговарајућа зњања и вјештине које тражи послодавац и да послодавац легално послује, односно да је регистрован у нашим институцијама“, каже помоћник директора Завода за запошљавање Републике Српске Свјетлана Пржуљ.

Када је у питању задржавање наших радника, послодавци кажу да је западноевропско тржиште примамљиво, али да кроз едукације и у смјеравања у средњошколском образовању, покушавају да задрже раднике на домаћем тлу.

(БН) Фото: БН