Увођење ИРБ-а у платни промет - опасност за банку

Измјене закона да би ИРБ обављала услуге платног промета и омогућила функционисање фирми које су под америчким санкцијама уредно су усвојене у Парламенту Српске у јулу прошле године.

Међутим, тек након више од 10 мјесеци, стигле су назнаке да ће се кренути са платним прометом. Агенција за банкарство дала је дозволу за обављање платног промета и примање новчаних депозита. Сада је на потезу ИРБ.

Када су банке почетком прошле године почеле да гасе рачуне физичким и правним лицима која се налазе на црној листи САД-а након најава да би се и оне могле наћи под америчким санкцијама ако наставе сарадњу са санкционисаним лицима, тражило се рјешење, а то је увођење платног промета.

Зелено свјетло је ту, па смо питали ИРБ да ли има назнака када ће бити завршен процес примјене платног промета. Из ИРБ-а истичу да то зависи од свих институција које су укључене у овај процес. 

„Инвестиционо-развојна банка Републике Српске, као што смо наводили и у свим претходним одговорима, а сада је и потврђено, већ мјесецима уназад интензивно ради на усаглашавању постојећег модела пословања са формалним и техничким условима чије испуњавање претходи успостављању система платног промета, као и увођењу депозитарних послова у финансијску понуду ИРБ РС. С обзиром на то, одлука Агенције за банкарство Републике Српске је очекивана и резултат рада у ИРБ РС“, поручено је из ИРБ-а за БН.

Увођење ИРБ-а у платни промет како би се спасиле, према тврдњама стручњака, фирме које су добиле америчке санкције, доводе у опасност да на црној листи заврши и ова финансијска институција.

Поставља се питање како ће изгледати комерцијализација ИРБ-а, ако се узме у обзир да су претходна искуства показала да власт у Српској не зна управљати банкама што се може видјети на примјеру Банке Српске.

Ако би заиста дошло до увођења платног промета, то би значило да ИРБ више не би био развојни фонд али оно што се још не зна је то да ли ће се бавити само платним прометом или и са кредитним пласманима, сматра економиста Зоран Павловић.

„Оно што је сигурно је да неће бити лако поставити систем ако имате у виду сва инфраструкура коју је имала банка српске шалтери итд то се зове ретаил комуникација са клијентима то ће бити дуг процес ни локација нема превише а питање је и колико ће зарађивати да то све исфинансирају“, сматра Зоран Павловић, економиста.

Оно што је кључно за платни промет, а уједно и упитно је добијање СWИФТ кода јер би нова државна банка морала да буде чланица СWИФТ-а, односно глобалног стандарда за међубанкарске трансакције.

То је можда и оствариво али је спорно то да би се,због пословања са лицима са црне ОФАЦ листе, нова банка нашла под санкцијама, изгубила чланство СWИФТ што би довело до гашења рачуна од стране Централне банке и самим тим угрозило би се постојање ИРБ-а. 

„Уколико је Влада РС осјетила потребу да посједује и одређену банку која ће пословати по приниципима комерцијалне банке укључујући платни промет могла је основати такву банку или преузети неку од постојећих банака и на тај начин покрити ову потребу умјесто да се ИРБ на неки начин укључује у активности које јој нису логичне нити суштински претпсотављене кад је ријеч о њеној концепцији постојања и дјеловања“, каже Игор Гавран, економиста.

Многи су још раније упозоравали да измијењени закон о ИРБ-у директно иде у правцу заробљавања институционалног оквира приватним интересима и да непосредно угрожава функционисање цјелокупног банкарског система у Српској.

(БН) Фото: БН