Сви их траже: За ова занимања нема "зиме" на тржишту рада

Школско звоно је посљедњи пут зазвонило матурантима, они сада корачају у свијет одраслих и бирају занимања којима ће се бавити. То може бити јако тешка одлука, јер изазовно је спојити љубав и посао који доноси добру зараду. Тржиште рада у Босни и Херцеговини већ дуго има слична дефицитарна и суфицитарна занимања. Млади често раде и онлине за стране фирме иако живе овдје.

Према подацима агенција за рад и запошљавање у Босне и Херцеговине на тржиште рада је презасићено професорима разредне наставе и енглеског језика, криминолозима, политиколозима, журналистима и социјалним радницима. У времену када млади свакодневно напуштају земљу на тржишту рада се ствара велика потреба за занатлијама.

„Имамо годинама уназад мали прилив нових занатлија, а тржиште је заинтересовано за многе потенцијалне сараднике. Имамо и потребе за лицима из машинске или електро струке, а што се тиче лица са високом стручном спремом, у континуитету то су инжењери“",  тврди Мирослав Вукајловић, директора агенције "Спектар".

За инжењере машинства или електротехнике нема зиме. То потврђују и понуде за посао које студенти машинства добивају још за вријеме студирања.

„Студенти који заврше овај факултет немају никакав проблем са проналаском посла. То су добро плаћени послови. Једна од илустрација је да нам је све теже задржати младе људе да раде овдје као асистенти, чак и неки који су били асистенти одлазили су у фирме, јер су тамо боље плате" рекао је Дарко Кнежевић, декан Машинског факултета.

Млади често бирају посао због висине плате, јер је данас привилегија спојити посао и љубав. Социолози кажу да је умрежавање свијета утицало и на тржиште рада, због тога нам званичне евиденције не могу створити до краја реалну слику тржишта рада.

„Велики број младих људи који располажу знањем, а оно се тражи у Азији, Америци или Канади, раде са ове тачке, а припада неком другом тржишту рада. Тако да истраживања наших центара нису у потпуности адекватна“ наводи социолог  Јадранка Берић.

Један од апсурда нашег тржишта рада јесте да су најтраженија, али у исто вријеме и суфицитарна занимања попут економиста и правника.

„Највише се уписују лица за та занимања, а на тржишту рада послодавцу када креирају радна мјеста траже за неку полазну тачку економисте или правнике који би касније уз додатна знања и вјештине постали њихови сарадници“, закључио је Вукајловић.

Према ријечима социолога, на тржишту рада ће бити потребна нова занимања због развоја технологије и вјештачке интелигенције, што ће промијенити стање на тржишту, али и поље образовања.

(БН) Фото: БН