Додик треба да пази шта говори, идемо из кризе у кризу

Да ли ће доћи до диектних преговора између Русије и Украјине у Турској, ко ће све у њима учествовати и да ли ће договор бити постигнут, у емисији “Глобално” БН телевизије разговарали су Марко Мишкељин из Центра за друштвену стабилност и аналитичар Иван Милетић. Гости су, између осталог, говорили и на тему актуелне кризе у БиХ И Републици Српској.

Ситуација везана изрицање пресуде и расписивање потјернице за Милорадом Додиком, предсједником Републике Српске и другим носиоцима владајућих функција у Српској, подсјећа на ону када се распадала социјалистичка Југославија.

“Што се тиче проналажења неког решења, мора да буде другачије решење од овакве политике какву води господин Додик. Могу да се слажим са констатацијом да међународна заједница има утицај, али то се неће променити.

Неће међународна заједница и западни експоненти сутра да кажу: “Па добро, нека га ту утицај Русије, ми ћемо то да трпимо, нека га господин Додик нека он буде експонент тога и онда да се правимо да ће све бити ОК”. -Неће бити ОК.

Ићи ћемо из кризе у кризу, која у неком тренутку неће бити добра, тако да господин Додик, моје је добронамерно упозорење, да боље пази шта говори”, рекао је Милетић.

“Београд има став везан за ову ситуацију, непромењен практично 13 година, то јест да у потпуности подржава суверенитет и територијални интегритет БиХ И да као гарант Дејтонског споразума подржава оно што стоју у “слову Дејтонског споразума”.

-Дакле нема сецесине, нема одцепљења. -И то је но што је веома битно, да се та порука шаље константно, па чак И када се не слаже са неким изјавама, а које су најчешће дневнополитичке, а долазе, у овом случају, из Републике Српске”, каже Мишкељин.  

Када је ситуација са преговорима о рату у Украјини у питању, Милетић и Мишкељин се слажу да у односу на почетак рата, када се мислило да ће се ићи до краја, односно док једна од страна не оствари свој циљ, данас је ситуација много боља, јер све заинтересоване стране теже преговорима.

“Оно што је најбитније јесте да се коначно говори о томе, да се говори о томе да се крвопролиће заустави, да видимо осетну вољу обе стране, начин на који се то испољава.

Можда обе стране раде на специфичан и себи својствен начин, али опет видимо да некаква воља ипак постоји и да се у том правцу иде.

Можда иако до тог састанка не дође овај пут, добро је да се ка том састанку иде, а моје је мишљење да, уколико дође до разговора између Зеленског и Путина, говооримо о томе да смо веома близу разрешењу и заустављану крвопролића”, сматра Мишкељин.

“Свет је мало компликованији. Имате регионалне силе, имате светске силе, имате амбициозне земље и лидере и када то све ставите у један кош, видите да то није проста причица за малу децу, да можемо сви да верујемо да неко тамо у Америци може да притисне дугме и ствари се десе. Не иде то тако.

Можда има добру вољу и идеју председник Трамп да би могло нешто да се реши, али једно је када сте председнички кандидат и немате све информације, а друго је када сте председник и када почну ствари да се дешавају. Друго је када ви почнете да преговарате, па схватите да и друга страна има такође велке амбиције које жели да оствари И ви сад морате да искалкулишете све то”, ракао је Милетић.

Гости емисије “Глобално” сматрају да Европа тренутн има проблем лидера и да Њемачка полако препушта примат Француској.

Додају да ће се односи на евроатланском плану разријешити након самита НАТО-а у Амстердаму крајем јуна, када ће бити познато ко ће предвдити Европу, Берлин или Париз, уколико Америка одлучи да се повуче са “старог континента”.

(БН)