Двије деценије реформе јавне управе у БиХ без видљивих резултата - становника све мање, администрације никад више

Реформа јавне управе у Босни и Херцеговини са којом домаће институције не могу да се изборе више од 20 година, није ни близу квалитетне имплементације, иако су одавно усвојени и постигнути технички услови за њено спровођење.

Како тврде саговорници ЦАПИТАЛ-а, ова реформа, почела давне 2006. године, жртва је троме администрације са којом није успјела да се избори, али и недостатка политичке воље носилаца власти да олакшају живот грађанима.

Осим тога, на свако питање које смо поставили, добили смо одговоре који садрже изразе попут “формирање тијела”, “именовање чланова одбора”, “именовање координационог одбора”, затим “надзорног одбора”, “међувладина тијела одговорна за надзор и оперативно спровођење” и тако даље, из чега се може закључити да се највећи дио овог процеса свео на додатне апанаже службеника да би радили на процесу укидања сопствених радних мјеста.

Становника никад мање, а администрације никад више

Да није тако, након 20 година, нема сумње да би било и неких видљивих резултата.

Процес реформи је, кажу и даље веома успорен, а кључни изазови остају ниска реализација мјера, недостатак политичке воље и ограничена финансијска средства, посебно у области дигитализације.

Према ријечима портпарола Транспаренси интрнешнела БиХ Срђана Траљића, ова реформа је требало да донесе деполитизацију и организује одговорну и ефикасну јавну управу. Умјесто тога, становника у БиХ никада мање, а администрације никад више.

“Након двије деценије ми и даље имамо гломазну администрацију која и даље није смањивана у односу на број становника упркос усвојеним законима који су то наредили. Може се рећи да се рокови и закони који налажу смањење обима администрације једноставно не поштују. Према истраживањима која су спроведена, чак је дошло до повећања запослених у администрацији”, каже Траљић.

Објашњава да нама и даље требају системске реформе које пружају унапређење јавне управе кроз побољшавање квалитета њиховог рада.

“Истраживања су показала да се ништа од тога није догодило, те да се ситуација погоршала и да се се десио снажан пад повјерења грађана у институције”, каже Траљић.

Низак степен планираних реформских активности

За комплетан процес постоји стратешки оквир и политичка сагласност, а усвојена је и Заједничка платформа о принципима и начину имплементације реформе јавне управе.

Процес реформе се одвија кроз заједничке активности свих нивоа власти у БиХ, од нивоа БиХ , до Републике Српске и ФБиХ, до нивоа Брчко дистрикта, док Република Српска и ФБиХ одређене процесе спроводе самостално.

Претходно, усвојени су Стратешки оквир и Акциони план за реформу јавне управе представљају као основа за дјеловање, док је Заједничка платформа успоставила институционалне механизме, укључујући Координациони одбор који чине највиши извршни представници четири управна нивоа.

Координациони одбор чине предсједавајући Савјета министара, премијер Републике Српске, премијер ФБиХ и и градоначелник Брчко дистрикта. У фебруару 2024. године одржана је прва сједница и на њој је усвојен Пословник о раду, именован секретар и подржани усаглашени закључци сва четири управна нивоа власти у БиХ.

У Министарству управе и локалне самоуправе Републике Српске кажу да је у протеклом периоду мониторинг спровођења Акционог плана показао низак степен планираних реформских активности. Зато ће, кажу, у будућности утврђивати приоритете у реализацији предвиђених мјера и активности, те дати предност дигитализацији.

Напомињу да значајну улогу структура реформе јавне управе заузимају надзорни тимови и њихови замјеници са свих управних нивоа у БиХ, задужени за имплементацију и праћење у реформској области у којој су именовани.

“Забиљежен је низак степен реализације мјера и активности на сва четири управна нивоа у БиХ. У свакодневном раду институције у Српској спроводе активности у овом процесу и доприносе бољем пружању услуга грађанима и пословној заједници, али оне нису дио извјештаја у којим се мјери напредак. Да би се реализовале поједине активности потребна су значајна недостајућа финансијска средства и потребно је наћи донаторе за подршку, првенствено у области дигитализације”, кажу у овом министарству.

Реформа јавне управе један од приоритетних процеса на европском путу БиХ

Ниски резултати имплементације посебно су изражени у подацима које прикупља СИГМА – иницијатива коју заједнички воде ОЕЦД и ЕУ – а која мјери усклађеност јавне управе с европским принципима. Међутим, управо ти извјештаји пружају смјернице како реформу даље развијати и усмјеравати ка ефикаснијој администрацији.

У Делегацији Европске уније у БиХ кажу да ће наредном периоду приоритети бити преусмјерени ка дигитализацији јавне управе. Ипак, како упозорава Фердинанд Коениг из Делегације ЕУ у БиХ, без усвајања закона о електронском потпису, дигитална трансформација ће остати ограничена.

Коенинг каже да је реформа јавне управе у БиХ један од приоритетних процеса на европском путу, али да је упркос позитивним помацима, њена укупна реализација веома спора.

“Позитивни примјери укључују одређене помаке у области управљања јавним финансијама, нарочито у смислу приближавања одговорнијем и транспарентнијем буџетирању. Постоје и одређени позитивни примјери на различитим нивоима власти, али њима недостаје координација и хармонизација како би били ефикаснији. Међутим, много тога тек треба да се уради. На примјер, још није усвојен закон који би омогућио широку употребу електронског потписа. Његово усвајање би имало значајан позитиван учинак на могућност пружања онлине административних услуга грађанима”, каже Коениг.

Оквир за реформу јавне управе постоји у БиХ и умјерено је усклађен са европским стандардима јавне управе, а постоји значајан простор за побољшање у систему доношења политика у БиХ у свим секторима јер постоје изазови с недосљедношћу, недовољном координацијом и недостацима компетенција.

“Стопе реализације реформе јавне управе су на веома ниском нивоу, што се може приписати расцјепканом систему управљања, значајним недостацима у подацима, изостанку одговорности и транспарентности, ограниченој дигитализацији и модернизацији јавних услуга те ограниченим издвајањима из домаћих буџета за финансирање реформи”, каже Коениг.

Реформа јавне управе у Босни и Херцеговини је процес који траје више од двије деценије, а њен циљ је јачање институција и домаће привреде кроз успостављање процедура за унапређење отворености, одговорности и рационалног кориштења јавних ресурса.

У мишљењу Европске комисије о захтјеву БиХ за чланство у ЕУ, потребно је уложити снажне напоре како би се осигурала усклађеност законодавства с принципима реформе јавне управе, као и његово ефикасно спровођење.

(Цапитал) Фото: БН