Нема закона - Српска погодна за прање новца

Закон о спречавању прања новца требало би да конторлише сиве токове новца, међутим закони на нивоу БиХ и Републике Српске један другог блокирају па преивредне субјекте стављају у безизлазну ситиацију, а Српску у пожељан простор за токове нелегално стеченог новца. 

Закон о спречавању прања новца БиХ постоји више од годину дана, међутим, чини се да његова примјена у пракси није заживјела. Контролу би требало да проводи низ агенција и институција, али су онемогућене.

У Републичкој управи за инспекцијске послове, као једној од надлежних за контролу примјене закона, истичу да је потребно дефинисати правила.

„Како би примјена овог закона у пракси уопште била могућа, неопходно је да надлежни органи на нивоу Босне и Херцеговине донесу подзаконска акта која су предвиђена овим законом, а која требају дефинисати сва битна питања и околности којих се у свом пословању требају придржавати обвезници овог закона, те самим тим дефинисати и обављање надзора и праћење усклађености обвезника с одредбама овог закона и поменутих подзаконских аката.“

Ситуација постаје још замршенија доношењем Закона о непримјењивању закона и забрани дјеловања вануставних институција БиХ, који брани дјеловање СИПе у Српској, а којој би требало да се пријављују трансакције веће од 30.000 марака. 

„Обавеза свих у ланцу је да раде на спречавању прања новца и да то пријављују СИПА-и, као надлежној институцији. То што постоје неки закони о забрани рада СИПА, Тужилаштва и Суда БиХ на терирорији Републике Српске , видјели смо да то не важи, да СИПА ради. Такво једно лудило, парадокс и хаос, тај покушај правног паралелизма је створен да, мислим да власти Републике Српске, ни они сами, када би их питали које законе примјењивати, да ни они не би знали“, истиче предсједник Народног фронта Јелена Тривић.

Тако најновијим законом надлежним агенцијама није дозвољено да врше контролу спречавања прања новца. Овом одлуком и уколико се утврди да је на дјелу прање новца, одговорне за то, нема ко да санкционише.

А када једна земља стекне репутацију земље у коју може да долази прљав новац, тешко се те репутације ослобађа.

„Идентификују се и даље ти некакви токови новца, гдје би се могло извући шта је то недозвољено, шта је прљав новац и шта је новац који служи за финансирање терористичких активности, али је сад питање ко ће то санкционисати и ко ће то, након идентификовања, рећи да није дозвољено.

Или ће оваква порука коју сада шаљу, бити једна порука онима који планирају да се баве тим, да кажемо ево БиХ је неуређена држава, ту разне активности могу да прођу испод радара, односно иако се на том радару установе, не постоји санкција“, истиче посланик у Представничком дому парламентарне скупштине БиХ Мира Пекић.

Пословни субјекти су у безизлазној сиуацији, јер како год поступе излажу се санкцијама. Уколико не поштују Закон о спречавању прања новца БиХ, казне су и до 20.000 марака, а уколико га поштују, излажу се могућности кривичног кажњавања по законима Републике Српске, са казном затвора до пет година.

„Анархија сама по себи ће значити привлачење сивог капитала, Република Српска ће постати интересантан простор, оаза за привлачење и промет нелегалних финансијских токова.

Наравно са тим токовима и носиоци, који учествују у таквим процесима, по правилу разарају систем, и економски и политички и привредни систем, јер таквим носиоцима не одговара стабилна ситуација, а то је ситуација која је подручје пакла за привреду“, каже економиста Миленко Станић.

Уколико због ове ситуације БиХ доспије на сиву листу Манивала, то би могло значити губитак тржишта за извознике, као и онемогућено слање новца дијаспоре, упозоравају економисти. 

(БН) Фото: БН