У односу на Додика никад нисам ставио Српску испред себе

„Упркос хапшењу, санкцијама, протеривању и свим судским процесима којима сам био изложен као предсједник Републике Српске нисам ставио себе испред Српске. Није ми била битна само власт без обзира на последице, за разлику од Милорада Додика којем је прије више од двије деценија само то било битно, па је прихватао све што су од њега тражили“, рекао је бивши предсједник републике Српске Мирко Шаровић у емисији “МАТ” БН телевизије.

- Прошао сам голготу након оптужнице и санкција ОХР-а и бившег високог представника у БиХ Педија Ешдауна, Европске уније и Америке. Нисам прихватао нагодбе, нисам желио да бјежим од правде и нисам себе ставио на прво мјесто, каже Шаровић.

„Мој адвокат је био Драгиша Јокић. Преко њега су тражили нагодбу. Отишао сам у Суд БиХ, у Тужилашто код главног међународног тужиоца. Ја сам тад био већ шест мјесеци у затвору. Он ми је рекао да ми нуде нагодбу. Кад је адвокат питао која је нагодба, они су рекли да прихватим казну од четири године затвора, а
да послије двије године имам право да поднесем захтјев за отпуст. Адвокат и ја смо само устали и окренули се“, навео је Шаровић.

- Данас гледамо управо тај сценарио. Додик је ушао у борбу са Тужилаштво и Судом БиХ, СИПА-ом, са оним чије је оснивање и јачање сам прихватио, можда несвјестан шта ће се десити годинама касније, али је тада имао јасан циљ, тврди Шаровић.

„Ја мислим да је за њега питање број 1 било да преузме власт у Републици Српској. Он је тада имао веома блиске односе са званичницима САД-а, рекао бих и на високом нивоу. Да ли је био увјерен да то није никаква опасност, не могу да тврдим, али је тада СНСД прихватао и да се највећи број преноса надлежности десио у том периоду. Вјерујем да је превладала та жеља да се овлада јер би то значило да у други план оде СДС која је до тада била најјача политичка опција да би он могао да контролише процесе који слиједе. Да је мислио да то није нешто што је несавладиво и да то може да нанесе велику штету Републици Српској“, објашњава Шаровић.

- Додик није очекивао овакав одговор Суда и Тужилаштва БиХ. Могао је да стане после првостепене пресуде али је прешао црвену линију усвајањем закона у НС Републике Српске о забрани дјеловања институција БиХ на територији Српске и позивом Србима запосленим у заједничким институцијама да се повуку, што се није десило, сматра Шаровић.

„Мислим да је очекивао да ће запослени да оду у већем броју и да ће то значајно да уздрма ове институције. Очекивао је да ће на тај начин створити простор за преговоре са партнерима из ФБиХ. Да је то моменат у ком би он имао нешто у рукама. То је хазардерски али може да преговара. Међутим, он је послије тог фијаска и неодазивања на позив Тужилаштва БиХ и стављања ван снаге свих закона од стране Уставног суда БиХ, потпуно изгубио те могућности за преговарање“, јасан је Шаровић.

- Још једна у низу неопростивих грешака Милорада Додика је проглашавање њемачког министра Ане Лирман за персону нон грата у Српској, званичника земље која је наш највећи спољнотрговински партнер, наглашава Шаровић.

„То је био чист аутогол. Њемачака може да подстакне друге земље у ЕУ да уведу санкције појединцима али и самој Српској. У Њемачкој раде десетине па и стотине хиљада наших радника и те радне визе можда неће бити тако доступне као до сада, а може да смањи и друге помоћи. Много је различитих мјера које може да повуче Њемачка. Оне би биле страховито штетне по Републику Српску.

- Нама су потребне инвестиције за економски опоравак и напредак али нико не жели да дође овдје док је стање овакво. Потребна нам је другачија политика како бисмо коначно почели да напредујемо, са људима који ће показати друго лице Српске и читаве БиХ, закључио је Шаровић.

(БН) Фото: БН