Културна и природна добра у РС незаштићена и на рубу пропасти

Шеранића кућа у Бањалуци, историјска грађевина и национални споменик Босне и Херцеговине од 2003. године, већ двије године стоји напола срушена.

Овај објекат као и многа друга непокретна културна добра у Републици Српској (РС), угрожен је због неадекватног одржавања.

Угрожени су и мостови, цркве, џамије, стара гробља, некрополе на стећцима, национални паркови, споменици природе.

Сва ова културна добра незаштићена су и за већину њих недостају планови и програми управљања.

Ово је између осталог наведено у извјештају главне ревизорске службе РС, која је објавила извјештај "Заштита непокретних културних добара".

Извјештај је обухватио период од 2019. до 2023. године, а у њему је наведено да ова добра у Републици Српској "нису ефикасно заштићена".

Непокретна културна добра, дефинисана су као дио културне баштине од општег интереса за Републику Српску која уживају посебну заштиту дефинисану Уставом РС и Законом о културним добрима.

Истовремено, природна добра у Српској су углавном препуштена сама себи, обзиром да немају људство ни сталне изворе финансирања, док адекватни подзаконски акте за њихову заштиту не постоје, кажу за РСЕ у Републичком заводу за заштиту културно-историјског и природног насљеђа РС.

Број заштићених добара у Републици Сроској тренутно је преко 2000, кажу за РСЕ у Републичком заводу, те појашњавају да немају прецизну цифру, обзиром на различите прописе и начине категоризације.

У непокретна културна добра спадају споменици културе, археолошка налазишта, знаменита мјеста, просторне културно- историјске цјелине, културни предјели.

На листи угрожених националних споменика БиХ које је сачинила државна Комисија за националне споменике, наведено је да је укупно њих угрожено 89.

Од овог броја око 20 угрожених споменика је у РС.

Природна добра без управљачких структура

Завод је до сада је извршио надзор над 10 заштићених природних добара и за све њих је углавном је констатовано да недостаје управљачка структура односно план управљања.

Међу њима су Национални парк Козара, Парк природе "Уна", Споменик природе "Велика пећина", Споменик природе "Пећина Орловача", Заштићено станиште "Тишина".

Како су из Завода за РСЕ рекли, поједини "управљачи" не задовољавају стручне, кадровске и организационе услове за обављање послова чувања, унапређивања и промовисања заштићеног подручја.

Додају и да се не проводи мониторинг врста и станишта.

Десетогодишњи план управљања Парком природе "Уна", основаним 2019. године, завршен је прије неколико дана.

Вршилац дужности директора овог заштићеног подручја, Вујадин Пилиповић за РСЕ је казао како су финансијски врло ограничени и да не могу адекватно управљати овим парком природе.

"Ми не можемо да направимо улаз у Парк природе као што га имају Национални парк Козара и Сутјеска. Ми немамо још одвојен управљачки простор.

Велика површина парка је приватно земљиште, ту има и стамбених објеката, узгајају се пољопривредне културе и онда је то проблем јер ми не можемо да вршимо управљање на адекватан начин" каже Пилиповић за РСЕ.

Додаје и да средства која добијају из локалних заједница су скромна и довољна само за плате и трошкове режија. Средства која добију из одређених пројеката, углавном су фокусирана на развој туризма а не инфраструктуру.

Пилиповић додаје и да имају проблема са недостатком стручних кадрова због чега не могу вршити и мониторинг врста и станишта.

"Ми немамо капацитета ни финансијског ни материјалног да ми тај мониторинг проводимо, ми немамо кадрова који би могли да покрију читаву насу територију која није довољно истражена", каже Пилиповић за РСЕ.

Из Културног центра Пале који је управљач Споменика природе "Пећина Орловача" а која је такође била предмет надозра републичког завода наводе да се су радили испитивање сигурности прилаза пећини.

Та испитивања како наводе радио је Рударски факултет из Приједора и закључак је био да "пећина није сигурна за посјетиоце" док се не проведу одређене препоруке.

Неке су реализиране а неке су у фази рада.

"Изнад самог улаза уклоњени су нестабилни стијенски блокови преко 30 тона. Током октобра мјесеца , започети су радови на новој хладној и паник расвјети" кажу у одговору за РСЕ.

Наводе и да је у току израда Плана управљања за период 2025 -2027.године.

Заштићена подручја у Републици Српској немају ни стални извор финансирања

Влада Републике Српске преко министарства надлежног за животну средину осигурава грантове за националне паркове "док остала заштићена подручја немају стални извор финанцирања", наводе из Републичког завода у одговору за РСЕ.

У БиХ тренутно постоје четири национална парка, од којих су три у Републици Српској, Козара, Дрина и Сутјеска и један национални парк у Федерацији БиХ, Уна.

Ревизори су у извјештају утврдили да активности Владе РС у планирању привредних дјелатности и реализацији заштите природних добара нису биле координиране.

Наведено је и да су на подручјима битним за очување природних добара одобрене привредне активности које нису усклађене са њиховом заштитом.

Из Републичког завода додају да је због тога отежан рад надлежних институција што оставља могућност отварања судских процеса и подношења жалби.

"Нпр. измјенама и допунама просторног плана РС до 2025 године подручје горњег тока ријеке Неретве планирано је како за успостављање заштићеног подручја тако и за развој хидроенергетског постројења и то није у сладу с циљевима заштите природе", кажу за РСЕ у Републичком заводу.

У извјештају је наведено и да је Републички завод за праћење и оцјену стања очуваности природних добара проводио у ограниченом обиму, без јасних планова и смјерница за обављање активности.

За РСЕ из Завода кажу како је неколико разлога због чега они не могу у пуном обиму да прати стање.

"Нису донесени подзаконски акти којим би се створили услови за праћење различитих сегмената природе, а односе се на еколошку мрежу РС, уредбу о црвеној листи јер постојећа не садржи категорије угрожености, промет угрожених и заштићених дивљих врста, подкапацитираност у људским ресурсима и недостатак финанцијских средстава" кажу у одговору за РСЕ из Републичког завода.

Потребно урадити ревизију свих локалитета

У периоду од 2019. до 2023. године, републичка Урбанистичко-грађевинска инспекција извршила је 27 контрола које су се односиле на извођење грађевинских радова на објектима под заштитом или објектима који се налазе у зони заштите, речено је ово у одговору Инспектората РС за РСЕ.

Професор археологије на Филозофском факултету у Сарајеву, Аднан Каљанац за РСЕ каже да је Босни и Херцеговини потребна ревизија свих локалитета на којима се налазе непокретна културна добра.

Та ревизија би, како каже Каљанац, подразумијевала пробна ископавања да се види који је капацитет тих добара сада и колико је тога остало.

"Ево нпр. у Кантону Сарајево доста је тога уништено у рату и још није утврђено стање и степен уништености тих локалитета, да се види да ли то опет вриједи да се и даље води као споменик" каже Каљанац.

Додаје и да Европска унија познаје ту валоризацију односно ревизију, наводећи примјер Словеније у којој се сваких неколико година, појашњава Каљанац, ради ревизија локалитета.

"Све се то гледа како пропада, за сва та културна добра, за њихову обнову потребна су финансијска средства које ентитети немају.

То се пребацује кантонима и локалним заједницама а мале институције немају финанцијске капацитете да би одржавале споменике, то покушавају радити кроз неке пројекте, са пет, десет или 15 хиљада марака да ураде" додаје Каљанац.

Из Републичког завода за РСЕ кажу да се угроженим сматра и већи број непокретних културних добара, нпр. заштићена добра у урбаним зонама у чијем окружењу се гради без обзира на затечено стање.

Угрожена су и бројна стара гробља и некрополе на стећцима због неадекватног и неблаговременог одржавања и одсуства конзерваторских захвата.

Додају и да су посебно угрожена културна добра, попут Шеранића куће, или моста на ријеци Жепи, који је угрожен због оштећења конструкције.

Угрожен је и мост Овчији брод код Невесиња на југу БиХ због лошег стања конструкције, биолошких наслага и немогућности редовитог одржавања.

Угрожен је и Римски мост Вучија у Требињу због лошег конструктивног стања те је потребно провести хитне мјере конструктивне санације.

(РСЕ) Фото: Архив/еКапија