Јесу ли млади у БиХ генерација наде или одласка?

Босна и Херцеговина, земља дубоко укоријењена у својој историји и културном богатству, суочава се с озбиљним друштвеним и економским изазовима. Млади су у средишту ових проблема, суочени с избором између останка у земљи и суочавања с препрекама или одласка у потрази за бољим животом. Кључно питање које се поставља јесте: јесу ли млади генерација наде која ће изградити бољу будућност или генерација одласка чији потенцијал неповратно одлази у иностранство?

Изазови с којима се млади суочавају

Висока стопа незапослености

Млади у БиХ суочавају се с једном од највиших стопа незапослености у Европи. Према подацима Свјетске банке, готово половина младих од 15 до 29 година нема посао. Ова статистика не само да рефлектује слабости тржишта рада него и ствара осјећај бесперспективности међу младима. Немогућност проналаска запослења често је повезана с непотизмом и политичким везама, што додатно демотивише оне који немају “праве контакте”.

Недостатак политичке подршке младима

Политичари у Босни и Херцеговини ријетко укључују младе у своје програме или политичке стратегије. Многи од њих виде младе као пасивну групу која се лако занемарује, фокусирајући се првенствено на властити политички интерес или дневну политику. Недостатак јасних стратегија за запошљавање младих, побољшање образовања и рјешавање њихових проблема улијева осјећај да млади нису приоритет у овој земљи. Један од примјера је недостатак иницијатива  за спрјечавање одласка младих или пружање потицаја за повратак оних који су већ отишли.

Одлив мозгова

Феномен “одлива мозгова” у БиХ поприма алармантне размјере. Према истраживањима, чак 70% младих размишља о трајном напуштању земље, а главни разлози су бољи услови за образовање, рад и живот у иностранству. Многе западне земље препознале су потенцијал младих из БиХ и нуде им прилике за развој, док власти у БиХ остају нијеме на ову кризу.

Политичка нестабилност и корупција

Политичка ситуација у БиХ додатно погоршава стање. Корупција, непотизам и политичке подјеле утичу на повјерење младих у институције. За многе младе, политичари су симбол неуспјеха, а институције се доживљавају као препрека, а не подршка у остваривању њихових циљева. Политички лидери ријетко нуде конкретне планове за побољшање положаја младих, чиме додатно продубљују осјећај апатије.

Недостатак подршке у образовању и стручној обуци

Образовни систем у БиХ често је неусклађен с потребама тржишта рада. Младима недостају прилике за практичну обуку, што их оставља неприпремљенима за изазове модерног тржишта. Истовремено, изостанак стипендија, менторских програма и државних иницијатива додатно отежава њихов развој.

Генерација наде: Млади који се боре за промјене

Предузетништво и иновације

Успркос свим изазовима, постоји значајан број младих који одлучују да остану и боре се за промјене. Они покрећу стартупе, развијају ИТ индустрију и стварају прилике за себе и своје заједнице. ИТ сектор у БиХ показује велики потенцијал за запошљавање, а млади предузетници својим идејама доказују да је могуће успјети чак и у тешким условима.

Друштвени активизам

Грађански активизам, посебно међу младима, све је израженији. Протести за заштиту ријека, борба против градње мини хидроелектрана и залагање за еколошке вриједности само су неки од примјера како млади покушавају да мијењају ствари. Њихова борба за правду и околину показује њихову одлучност и вјеру у боље сутра.

Културна сцена и умјетност

Млади умјетници и креативци из БиХ све више постижу успјехе на међународној сцени. Њихов рад не само да промовише културу и традицију БиХ, већ и отвара врата за међународну сарадњу и инспирацију. Кроз музику, филм и књижевност, млади умјетници често указују на друштвене проблеме, истовремено пружајући наду за промјене.

Повратници с новим визијама

Иако многи млади одлазе, неки се враћају након стицања образовања или искуства у иностранству. Они доносе свјеже идеје, модерни приступ пословању и жељу да унаприједе заједнице из којих потичу. Њихов повратак показује да промјена није немогућа, али да захтијева већи ангажман друштва и институција.

Шта је потребно за задржавање младих?

Политичари морају препознати важност младих за будућност земље. Потребне су јасне стратегије које укључују запошљавање, образовање и активно укључивање младих у доношење одлука. Умјесто фокусирања на политичке подјеле, лидери би требало да улажу у стварање перспективе за младе генерације.

Државни програми за подстицање предузетништва и стартупа, као и олакшице за младе подузетнике, могли би да мотивишу младе да остану и стварају у БиХ.

Модернизација образовног система и усклађивање са потребама тржишта рада кључно је за стварање конкурентне радне снаге. Такође, потребно је повећати број стипендија, стручних пракси и програма усавршавања.

Медији треба да промовишу успјешне приче младих који су успјели у БиХ. Позитивни примјери могу инспирирати друге и показати да промјена долази изнутра.

Млади у БиХ су на прекретници. С једне стране, суочавају се с изазовима попут незапослености, корупције и политичке небриге. С друге стране, многи од њих показују одлучност, креативност и иновативност. Хоће ли млади постати генерација наде или генерација одласка зависи од свих нас – од политичара који треба да преузму одговорност, од друштва које треба да пружи подршку и од самих младих који треба да вјерују у своје способности и потенцијал ове земље.

(Форбес) Фото: wебалканс