Власт нема право да због себе ставља на коцку Српску

Ако се ове најаве испоставе као тачне, биће то још једна од погубних активности овдашње власти која ће додатно оптеретити, а могуће и дефинитивно сломити, ионако нејака плећа Републике Српске и нас Срба у њој.

Пише: Др Милан Благојевић

Колегијум Народне скупштине Републике Српске одржао је 23.12.2024. године хитну сједницу, на којој је одлучено да се 16. посебна сједница Народне скупштине одржи наредног дана, 24.12. ове године.

Убрзо затим медији су 23.12.2024. обавијестили јавност да је на истој сједници Колегијума одлучено да на дневном реду сутрашње сједнице Народне скупштине буду двије тачке, од којих би прва требала бити "Информација о урушавању правног система БиХ кршењем Дејтонског мировног споразума".

У вези са том тачком незванично се већ неколико дана говори како је планирано да на тој сједници Народна скупштина усвоји, у форми закључака или чак и закона, акте којима се ограничава рад или забрањује примјена аката и радњи Суда БиХ, Тужилаштва БиХ, односно СИПА БиХ.

Ако се ове најаве испоставе као тачне, биће то још једна од погубних активности овдашње власти која ће додатно оптеретити, а могуће и дефинитивно сломити, ионако нејака плећа Републике Српске и нас Срба у њој.

Осим тога, такви евентуални акти Народне скупштине, без обзира да ли их она назвала закључцима или законима, у случају њиховог доношења и реализације само ће довести до страдања појединаца, и њихових породица, што се, како ће бити показано у наставку, може односити и на све народне посланике који буду гласали за такве акте.

Наиме, у случају да Народна скупштина усвоји закључке или законе којима се позива или наређује да се на територији Републике Српске не смију примјењивати пресуде, наредбе или други акти Суда БиХ, Тужилаштва БиХ и СИПА БиХ, то би у себи садржавало све битне елементе из законског бића кривичног дјела напада на уставни поредак БиХ, прописаног чланом 156. Кривичног закона БиХ, за коју инкриминацију је својевремено гласала и Република Српска путем својих посланика и делегата у Парламенту БиХ.

Тим чланом Кривичног закона БиХ је прописано да ово кривично дјело чини свако ко на било који противправан начин покуша да промијени уставни поредак БиХ.

Несумњиво је да су за Суд БиХ, Тужилаштво БиХ и СИПА, за њихово установљавање и рад, законом својевремено гласали и посланици и делегати из Републике Српске у Парламенту БиХ, када је тај парламент изгласао законе о установљавању и раду свих тих институција. Тиме је свака од тих институција постала дио уставног поретка БиХ, а то даље значи да су и одлуке сваке од тих институција дио тог истог уставног поретка, тако да их (те одлуке) може мијењати, односно обустављати њихову примјену, само нека од те три институције или Уставни суд БиХ, сагласно Уставу БиХ и закону, а никако ентитетски парламент.

Зато се, ако то и покуша да учини ентитетски парламент, ради о противправном покушају промјене уставног поретка БиХ, чиме је учињено кривично дјело напада на уставни поредак БиХ из члана 156. Кривичног закона БиХ. 

Од кривичне одговорности у том случају посланике тешко да може извући позивање на посланички имунитет, будући да тај имунитет не вриједи у оваквим случајевима с обзиром на то да би посланици таквим својим гласањем на противправан начин рушили постојећи уставни поредак БиХ, а тиме и државу чији је то поредак. 

И управо би тиме ти посланици рушили и себе и своје породице или би, у најбољем случају, тиме водили у дуготрајну и исцрпљујућу неизвјесност себе и своје најмилије, са извјесно неповољним кривичним и уставноправним исходом.

Предсједник Републике Српске, као и сви чланови њене Владе, уколико би било доказано да су на било који начин учествовали у свему томе, били би сасвим извјесно кривично гоњени, јер тек они немају имунитет од кривичног гоњења за наведено кривично дјело, као ни за било које друго кривично дјело.

На исти начин ће се након тога провести и сви они који би, као службена лица у органима Републике Српске, рецимо као припадници њеног МУП-а, били послани да пруже отпор или спријече припаднике СИПА или Судске полиције БиХ да изврше неку наредбу или другу одлуку Суда БиХ или Тужилаштва БиХ. Једина разлика би у том случају било то што би та службена лица МУП-а, или неког другог органа Републике Српске, учинила кривично дјело спречавања службеног лица у обављању службене радње, из члана 241а.

Кривичног закона БиХ, или кривично дјело напада на службено лице у обављању послова безбједности или лишења слободе учинилаца кривичног дјела, из члана 241б. Кривичног закона БиХ.

Међутим, оно што је важније јесте то да би, суштински гледано, и сва та лица у коначном сасвим извјесно била кривично процесуирана и осуђена, што би била само кривичноправна рефлексија за њихове радње, уз шта неизоставно иду и бројне друге турбуленције у животима сваког од њих и њихових породица.

Зато је крајње неодговорно ако би се власт у Републици Српској, послије свих својих вишегодишњих грешака и промашене политике, сада још поигравала и животима тих људи и судбином не само њих него и цијелог народа и Републике Српске.

Отуда и овај апел за разум, јер је свака власт пролазна, али ниједна од њих нема право да због себе ставља на коцку судбину народа и Републике Српске.

Др Милан Благојевић