Неуставно одузимање прихода Бањалуци и Бијељини

Намјера власти у Републици Српској да донесе закон којим би се измијениле постојеће законске одредбе о буџетском систему Републике Српске и расподјели јавних прихода је супротан Уставу Републике Српске.

Др Милан Благојевић

Наиме, тим законским измјенама се само оним јединицама локалне самоуправе које имају више од сто хиљада становника желе смањити јавни приходи на које имају право и да се тај новац, како најављује власт, преусмјери изразито неразвијеним и неразвијеним општинама у Српској.

С обзиром на чињеницу да само градови Бања Лука и Бијељина имају више од сто хиљада становника, очигледно је да ће само та два града бити погођена овом законском измјеном, и поред тога што у Републици Српској има и других градова (Добој, Приједор, Дервента, Градишка, Лакташи), а и општина, које не кубуре с буџетом.

Према томе, јасно је, мада то власт неће да каже, да владајући режим у Републици Српској овим законским измјенама не циља ниједан од побројаних пет градова у којима има своју локалну власт и чији буџети, што је од посебне важности за објашњење неуставности цијеле ове конструкције владајућих, су далеко од сиромаштва, већ има пик само на Бањалуку и Бијељину у којима градоначелници долазе из опозиције.

Када се све ово узме у обзир, онда је цијели предметни подухват режима неуставан, јер је супротан члану 66. став 2. и члану 5. алинеја 4. Устава Републике Српске.

Потоњом алинејом Устава је прописано да се уставно уређење Републике Српске темељи на владавини права.

Нема те владавине ако правни субјекти, а то су између осталог и јединице локалне самоуправе, нису једнаки пред законом. Другим ријечима принцип владавине права у свом садржају има уграђен императив да сви требају бити једнаки пред законом.

Због тога и јесте у члану 66. став 2. Устава Републике Српске прописано да је једнакост пред законом основа и мјера овлашћења свих републичких органа.

Стога је овим уставним одредбама забрањено да Бањалука и Бијељина не буду једнаки пред законом о расподјели прихода у односу на Добој,  Лакташе, Дервенту и остале градове.

У томе је, дакле, срж предметне неуставности сажето казане у овом тексту.

Зато нема дилеме да овај неуставни законски пројекат треба одмах по његовом усвајању у Народној скупштини бити предмет захтјева за оцјену уставности, који и Бањалука и Бијељина као градови требају поднијети Уставном суду Републике Српске.

Поступак пред тим судом ће, између осталог, показати и је ли тај суд режимски суд или истински уставни суд, који своје одлуке не доноси у зависности од тога ко влада (да ли Додик или неко трећи), већ искључиво према слову Устава. Баш као што ни овај текст није написан зато што су Драшко Станивуковић и Љубиша Петровић градоначелници Бањалуке, односно Бијељине, већ само због владавине права и једнакости пред законом.

Пише: Др Милан Благојевић