Српски редитељ припрема филм о доктору Лазићу

Српски редитељ Драган Елчић изјавио је да интензивно ради на филму о доктору Миодрагу Лазићу који би требало да буде завршен до 2026. године, до дана обиљежавања потписивања Дејтонског мировног споразума.

Елчић је рекао Срни да од 2019. године интензивно ради на пројекту посвећеном животу и дјелу српског добровољца, хуманисте, храброг човјека и хирурга.

"Имао сам велику жељу да на неки начин са филмом о доктору Лазићу затворим круг након филма `Крстић`, који говори о библијском егзодусу сарајевских Срба", појаснио је Елчић.

Он је навео да је то филмска прича о човјечности, људскости, добровољцу који се спаковао из Ниша и жртвовао и себе и своју породицу да би дошао да помогне борцима Војске Републике Српске на сарајевском ратишту, гдје је урадио више од 3.000 најтежијих интервенција.

"Безброј пута сам чуо од бораца кад кажу: `Ма нема везе, само да ме метак не погоди у главу и срце, спасиће мене Нишлија`. Дакле, то је тај ентузијазам и тај морал, он је био симбол некога ко се никада не предаје за кога нема назад, само напријед", рекао је Елчић.

Он је навео да је у сарадњи са књижевником из Источног Сарајева Жељком Пржуљем, као косценаристом, изградио ту причу коју је подржо Филмски центар Србије.

Према његовим ријечима, овај пројекат је веома захтјеван у финансијском смислу, па треба и одређено вријеме да се скупе потребна средства, али не одустаје.

"То мора да буде урађено. Ако ја не урадим, урадиће неко сљедећи, али желим да то изведем до краја", каже Елчић.

Елчић је нагласио да ће то бити антиратни филм, да нема везе ни са каквим политичким контекстима, већ да слави човјека.

"Филм дјелује као један грандиозни ипостас крста који доминира изнад свих наших судбина. Са тим крстом је из тадашњег Српског Сарајева изашло 130.000 људи који су зарад стварања Републике Српске напустили своја огњишта, а да нису рат се не би завршио", каже Елчић.

Он је навео да су многи Срби дали животе и жртвовали се за Републику Српску, тако да је обавеза свих у свим областима друштвеног живота, не само умјетности, да чувају успомену и сјећање на те храбре и поносне људе.

(Срна) Фото: Рас Србија