Министри и посланици у БиХ 'дугмад за гласање' страначких шефова

Министри у Босни и Херцеговини деценијама предлажу кључне законе, а посланици их усвајају тек након што шефови странака на састанцима по кафанама, страначким централама, па и својим приватним имањима изгладе све детаље.

Кадрови које су поставили у извршној и законодавној власти сведени су тако на пуке "тастере" за гласање, што признају и посланици и њихови лидери.

Протеклих мјесеци предсједници владајућих странака безуспјешно покушавају договорити измјене низа државних закона.

Њихово усвајање је услов Европске уније за приступање БиХ Плану раста, финансијском пакету вриједном шест милијарди евра, као и за отварање приступних преговора.

Неки од закона су онај о заштити личних података грађана који се сматра техничким или о Уставном суду БиХ који се сматра важним политичким питањем.

Драган Човић, након састанка шефова странака 2. децембра, је о оваквом начину рада казао да је то "такав режим рада, ритуал који већ дуго, дуго траје, задњих 30 година".

"Наравно да они [министри и посланици] могу предложити законе, али морате бити реални, због односа какве имамо, мораће ту увијек сједити предсједници политичких странака и покушати склањати препреке", казао је Човић на питање Радија Слободна Европа зашто о законима расправљају страначки предсједници, а не државни министри или парламентарци - који су по Уставу и законима у БиХ формални предлагачи.

Нермин Никшић, предсједник владајуће Социјалдемократске партије (СДП) БиХ, на исто питање је одговорио да "знате у каквој земљи живимо".

"Камо среће да нема проблема и да долазе законска рјешења у која се ми не морамо уопште петљати, али тако је како је", казао је предсједник СДП-а БиХ који је уз Народ и Правду дио "Тројке" и на државном нивоу у власти с ХДЗ-ом БиХ и Савезом независних социјалдемократа Милорада Додика.

Процедура усвајања закона у БиХ је да приједлог сачини ресорно министарство, а на дневни ред сједнице Савјета министара га мора једногласно ставити предсједавајућа и њена два замјеника, при чему је једно од њих троје увијек из Републике Српске.

Савјет министара га усваја уз најмање један глас министра из сваког од три конститутивна народа - Бошњаци, Хрвати и Срби - и шаље у парламентарну процедуру. Након тога га општом, те ентитетском / етничком већином мора усвојити прво Представнички дом који броји 42 представника. Закон потом усваја и Дом народа Парламентарне скупштине БиХ који броји 15 делегата.

Друга могућност је да приједлог упути група посланика из било којег дома. Парламентарци, осим ако није хитна процедура, могу улагати амандмане на приједлог.

Представнички дом је у мандату од конституисања 1. децембра 2022. године одржао 14, а Дом народа од конституисања 16. фебруара 2023. године 15 редовних сједница. Измијењено је пет закона. Мјесечна примања министара и парламентараца у просјеку износе 2.500 евра, а прошле године су повећане за близу 300 евра.

'Партијска контрола'

"Мислим да закони пролазе кроз Парламентарну скупштину онако како то треба да иде. Ништа се не намеће, а парламентарци то све продискутују и ја ту не видим проблем", казала је за РСЕ Љубица Миљановић, посланица владајућег Савеза независних социјалдемократа (СНСД) на чијем челу је Милорад Додик.

Миљановић у двије године мандата није поставила ниједно посланичко питање, према званичној бази с интернетске странице парламента.

Ова лијечница по струци и специјалиста за радиологију и онкологију, поднијела је само једну иницијативу у јулу ове године. С колегицом из партнерског Народа и правде Мијом Карамехић-Абазовић, предложила је да се донесе државни закон о програмима за рано откривање незаразних болести - карцинома, дијабетеса и кардиоваскуларних болести.

Иницијатива није уопште разматрана у парламенту, јер је Миљановић убрзо повукла свој потпис.

Образложила је да би такав закон значио "пренос надлежности" с ентитета на државни ниво, чему се њена странка изричито противи, те противуставно покушава "вратити надлежност" на Републику Српску.

Младен Босић, који је био предсједник Српске демократске странке од 2006. до 2016. године и данас је опозицони посланик у државном парламенту, каже да је недостатак посланичке и министарске иницијативе "посљедица негативне селекције".

Босић каже да предсједници партија "постављају", не само министре и друге функционере, већ и посланике, будући да страначки предсједник одлучује ко ће се наћи на изборној листи.

"Шефови партија их тако контролишу. Министри немају капацитет да сами доносе одлуке, а Парламент се, заиста, претворио у групе које извршавају нечије, туђе жеље и то видимо на сваком засједању", казао је Босић за РСЕ.

Он каже да "годинама имамо потпуно блокаду власти, јер се увијек постављају неки нови услови због политичке трговине и уцјењивања".

"Једино што функционише је подјела позиција и новца", казао је Босић за РСЕ.

Шемсудин Мехмедовић је од 1990. године био члан и посланик Странке демократске акције и један је од ријетких који је знао гласати у Парламенту БиХ супротно страначком договору.

"Посланике у посљедње вријеме јавност назива 'тастерима, а политички лидери их одавно називају 'рукама'. Ја сам покушавао да штитим интерес грађана који су ме бирали. Ако се то може уклопити и у интерес странке, онда је то још боље", казао је Мехмедовић за РСЕ.

Он је почетком ове године напустио СДА, постао је независни државни заступник и основао је странку Напријед.

Професор на Факултету политичких наука Универзитета у Сарајеву Елвис Фејзић, који је написао књигу о ванинституционалној политици у БиХ, казао је за РСЕ да је основни проблем БиХ Устав БиХ који је дио Дејтонскога мировног споразума и који је "инсталирао систем етничког представљања".

"Све политике се креирају изван институција на локацијама које договарају страначки лидери. Оне након тога пролазе убрзану процедуру кроз Савјет министара и усваја га већина у парламенту БиХ. Тако се у потпуности игнорише значај и извршне и законодавне власти", казао је Фејзић за РСЕ.

Зашто предсједници странака не желе бити министри?

Ријетки су предсједници странака који су преузимали функције у Савјету министара БиХ, које се састоји од предсједавајућег, девет министара и десет њихових замјеника.

Професор Фејзић сматра да непреузимање функција у извршној власти, као што је то обичај у западним земљама, "говори о њиховом односу према држави и њеним институцијама".

"Многи од њих, заправо, и не признају интегритет државних институција, због чега се свака извршна и законодавна власт од 2006. године наовамо, суочава с блокадама", сматра Фејзић.

Тренутни сазив Савјета министара БиХ је, уједно, и рекордер по броју министара који су и предсједници странака.

Предсједник Народа и Правде Елмедин Конаковић је министар спољних послова, а предсједник Наше странке Един Форто је министар промета и комуникација. Севлид Хуртић, предсједник странке БХ зелени која нема државне посланике, министар је за људска права.

Актуални предсједник СДП-а Нермин Никшић именован је за премијера у ентитету Федерација БиХ. Предсједник СНСД-а Милорад Додик предсједник је ентитета Република Српска. Предсједник ХДЗ-а БиХ Драган Човић је индиректно изабран за делегата и руководство државног Дома народа Парламента БиХ.

(РСЕ) Фото: Агенције