Ево шта је тачно довело до колапса у БиХ и региону

Након шест мјесеци истраге о узроцима колапса, утврђено је да је прво дошло до квара на далеководу Рибаревине-Подгорица, а потом и на далеководу Земблак-Кардија.

Узрок распада електроенергетских система 21. јуна у цијелој Црној Гори и дијеловима БиХ, Албаније и Хрватске лоциран је на далеководима у Црној Гори и на граници Албаније и Грчке, наводи се у извјештају Асоцијација европских мрежних оператора ЕНТСО-Е.

Након шест мјесеци истраге о узроцима колапса, утврђено је да је прво дошло до квара на далеководу Рибаревине-Подгорица, а потом и на далеководу Земблак-Кардија.

"Утврђено је да су оба инцидента узрокована недовољном удаљеношћу далековода од вегетације, што је резултирало испадањем других далековода и колапсом напона у БиХ, Црној Гори, Албанији и Хрватској", наводи се у извјештају.

Иако се непосредно након енергетског колапса на западном Балкану покушавало утврдити један квар који је ланчаном реакцијом довео до пада напона и испадања цијеле мреже, Асоцијација је утврдила да су се догодила два квара у размаку од 12 минута с истим узроком и посљедицама по допремање струјом у чак четири државе.

Разрађујући налаз да је узрок испада далековода вегетација, из Асоцијације наводе да је у оба случаја дошло до "скраћивања удаљености између далековода и површине испод њега", након чега се активирао систем заштите и искључио рад далековода.

Систем је покушао поново аутоматски да се укључи, али то није успјело.

У извјештају се не разрађује одговорност оператора у Црној Гори, Албанији и Грчкој за евентуално неодржавање површина испод далековода, него се најављује додатно извјештавање о јунском колапсу до краја 2025. године.

С друге стране, истичу се утицаји снажне потрошње електричне енергије због температура виших од 40 степени Целзијусових које су тада владале на западном Балкану.

"Просјечна европска температура за јун била је 1,57 степени виша од просјека за период од 1991. до 2020, што је јун 2024. учинило другим најтоплијим јуном у том периоду", наводи се у извјештају.

Осврнувши се на јунску рекордну потрошњу струје на западном Балкану, из Асоцијације указују да је највећа цијена струје забиљежена у Албанији од 176,32 евра за мегават-час.

"Оптерећења одражавају сезонске промјене и повећавају се због туризма и сличних временских услова широм региона. Дневна крива оптерећења 21. јуна била је око десет одсто виша од просјека радне седмице, а укупна потрошња значајно расте", утврдила је Асоцијација европских мрежних оператора.

Велика потражња за електричном енергијом кључна је за разумијевања колапса који је услиједио након испада на далеководима у Црној Гори и на граници Албаније и Грчке.

Истрагом је утврђено да је 21. јуна, као и већину времена на подручју захваћеном инцидентом, забиљежена знатна разлика између редовне комерцијалне размјене и забиљежених токова до 500 мегавата.

У прекограничне пребачаје уобичајеног преноса струје тај дан извјештај убраја и прекорачење извоза електричне енергије из Хрватске у БиХ за 100 мегавата, док је очекивани салдо био увоз у Хрватску из БиХ од 364 мегавата.

Према утврђеном редосљеду колапса 21. јуна, након кварова на далеководима Рибаревине-Подгорица и Земблак-Кардија у размаку од само 15 минута из система је испало 19 далековода, међу којима и далеководи које у цјелости, попут далековода Бриње-Пађене, или у сарадњи са електропривредама сусједних држава, попут далековода Требиње-Плат, одржава Хрватски оператор преносног система.

Уклањање кварова и поновно успостављање напајања струјом у Црној Гори и дијеловима БиХ, Хрватске, Албаније и Грчке потрајали су тај дан три сата.

Из података прикупљених у истрази произлази како до колапса оваквих размјера не би дошло да се у тако кратком времену догодио само један квар.

Заједница европских оператора наглашава и утицај подморског кабла Монита, који повезује електроенергетске системе Црне Горе и Италије на јунски колапс.

Значај овој подморског кабла јесте у томе што државе у којима је дошло до колапса немају у јуну довољно своје произведене електричне енергије, него је морају увозити.

Први покушај утврђивања узрока струјног колапса био је у јулу када су се састали оператори Црне Горе, Албаније, Грчке и БиХ. Већ тада се знало да су спорна два далековода, али се није знао узрок њиховог испадања из мреже.

Ни извјештај заједнице оператора ни други извори не потврђују утицај наводног пожара и експлозије који су се, према писању црногорских медија, догодили 21. јуна на граници Црне Горе и БиХ у близини једног од далековода.

Медији су чак помињали и хеликоптере црногорског Министарства унутрашњих послова који су послати на гашење пожара, али ни та информација никад није службено потврђена, преноси "Јутарњи лист".

(Срна) Фото: Воx