Буџет Српске дупло неликвиднији од буџета ФБИХ

Буџет Републике Српске је двоструко неликвиднији у односу на буџет Федерације БиХ, показују то нови економски параметри.

Вриједност депозита које Република Српска држи у банкама покрива тек трећину или 36 одсто обавеза које Српска има према банкама, док Федерација БиХ у банкама држи депозите који покривају 76 одсто задужења овог ентитета. То практично значи да је ФБиХ дупло ликвиднија од Републике Српске. 

“Мене чак ту чуди према оним показатељима да РС и даље има отприлике 36 посто депозита у односу на текуће обавезе. То значи да ликвидност иако много нижа од Федерације још увијек није до краја исцрпљена односно власт може и даље да повуче дио ликвидних средстава из банкарског система с тим да наравно немогуће је повући све, ради текућих обавеза увијек морате имати дио новца на рачуну”, каже економиста Марко Ђого.

То што нас ово мало депозита чува од банкрота не значи да је економска ситуација добра. А у ћорсокак Српска је дошла захваљујући зачараном кругу задужења.   

“Та пракса је у потпуности настављена и ове године. Знамо да је буџетом планирамо задужење од 810 милиона КМ. У највећој мјери та средства ће се потражити на домаћем тржишту. То преусмјеравање кредитне задужености буџета на домаће тржиште има озбиљне негативне посљедице прије свега на привреду Републике Српске. Фактички привреда се истискује из финансијског система”, каже економиста Миленко Станић.

Блокаде и санкције, којима су се власти у Републике Српске, у први мах смијале, стежу обруч, а како обезбиједити новац постаје све већа преокупација владајућих. Важно је сачувати социјални мир, због чега се као вијест пласира информација о исплати плата и пензија, док друге обавезе питишћу. 

“Оно што нама треба је репрограмирање постојећих дугова. Ако би Република Српску добила прилику да умјесто тих ануитета који доспијевају у релативно кратком року продужи отплату, то би аутоматски оборило ануитет и буџет Републике Српске би продисао”, каже Ђого.

Ако до овога не дође, други правац дјеловања није баш популаран, а то је фискална консолидација, већи порези за становништво и привреду, те кресање буџетских расхода.

“Претпостављамо да ће страдати инвестиције и субвенције према привреди и другим секторима одржавања привредне активности, што је такође врло лоша политика. Та политика ће подразумијевати да се дугорочни интереси подреде краткорочним интересима, односно да се одржи редовно измиривање плата буџетским корисницима, да се скрешу инвестиције, субвенције предузећима и пољопривреди што ће имати за посљедицу да дугорочно имамо мање стопе привредног раста и развоја, да дугорочно страда животни стандард становништва”, каже Станић.

Најбоље рјешење, ако се не жели ићи у кресање појединих буџетских ставки,  било би да се отворе нови прегвори са ММФ-ом, с обзиром на то да су каматне стопе доста ниске, истиче Станић.

(БН) Фото: ЦББИХ