Влада покушала да сакрије мањак у буџету Српске

Анализирајући финансије Републике Српске, Главна служба за ревизију дала је мишљење с резервом.  Главни разлог је покушај фризирања дефицита Републике Српске, који су у Влади покушали да умање.

Република Српска 13.09.2024 | 20:00

Стручњаци сматрају да то није ни врх леденог бријега када су у питању лоше економске прилике у Српској, али негативно мишљење нико неће дати, јер је добро познато шта се десило када је један од бивших ревизора хтио да прикаже стварни минус Републике Српске.

Влада Републике Српске је рекла једно, ревизија утврдила друго, а стручњаци тврде да је тек трећа страна негативна. У преводу, у Министарству финансија су хтјели да убиједе контролоре Главне службе за ревизију да је дефицит Републике Српске око 300 милиона марака, закључно са 31. децембром прошле године.

Ипак, ревизорски тим је утврдио да су покушали да сакрију минус од још 22 милиона, па су им, између осталог, и због тога дали мишљење с резервом за финансијску усклађеност. Јелена Тривић напомиње да ревизорски извјештају уствари служе како би се сакрио, а не приказао стварни дефицит и лоша економска ситуација у Републици Српској.

„Ви знате драму када је био ревизорски прије, када је Главна служба за ревизију хтјела да прикаже стварни дефицит у односу на онај који је приказала Владу, када је бивши главни ревизор под притиском поднио оставку. Од тада до данас сви ревизорски извјештаји су под паучином свега тога“, каже Јелена Тривић.

„Оно што ми добијамо на Народној скупштини, да је то само мали дио свега, мали дио проблема које Влада Српске има. Та задужења која они представљају и која нам дају у Скупштини, само су дио у мору свих проблема које они представљају. Оно што мене брине јесте оно што сазањемо сваки дан, ствари које уопште у тај извјештај нису ни урачунате“, сматра Тања Вукомановић, посланик ПДП-а у НСРС.

Економисти подсјећају да је буџет као предузеће, те да би све функционисало папири морају бити уредни. Што у Републици Српској, очигледно није случај.

"Када се на нивоу буџета од 4 милијарде говори о дефициту или минусу оскоро 400 милиона, то је скоро па 10 посто. То практично значи да се повећава дуг и да се дугује свима. Ситуација је врло озбиљна. Европска унија толерише 3 одсто дефицита. Како је Грчка ушла у проблем? Па управо тако, што им је дефицит био много већи него што је требало, кретао се око 10 посто", објашњава Зоран Павловић.

Када се говори о укупном минусу, ту нико не убраја јавна предузећа и институције које све чешће посезају за кредитима. У ревизорском извјештају јасно је наведено да је управо Република Српска, у прошлој години, гарантовала за чак 150 милиона марака разним предузећима и установама. Што је попело дуг кроз гаранције на вртоглавих 800 милиона марака.

"То само показује у каквом стању се налазе та јавна предузећа и установе, када они за прикупљање средстава морају да траже гаранцију Владе, односно да Влада гарантује за њихову могућност да врате своја задужења.“, поручује Јелена Тривић.

"Посљедњих мјесеци јесте велики проблем што предузећа залажу своју имовину за задужења. Мене брине шта ће послије бити с тим предузећима? Да ли је можда неко бацио око на та предузећа, да ли постоји неки договор о томе свему“, пита Тања Вукомановић.

Осим дефицита буџета те јавних предузећа под кредитима, ревизори су утврдили и да више нема малтене никаквих резерви које би покриле евентуални финансијски колапс. Робне резерве не постоје, па чак и дугују, а рачуни посебних намјена су скоро потрошени.

На есцроу рачуну, закључно са посљедњим даном децембра прошле године, има свега 2 милиона и 291 хиљада марака, наведено је у ревизорском извјештају.

(БН) Фото: Влада РС