Најновије анкете уочи избора у САД: Харисова води

Гласачи у САД излазе на биралишта 5. новембра да би изабрали сљедећег предсједника.

Свијет 10.09.2024 | 10:26

Избори су у почетку били реванш 2020. године, али је све враћено на почетак у јулу када је предсједник Џо Бајден завршио своју кампању и подржао потпредсједницу Камалу Харис.

У мјесецима који су претходили Бајденовој одлуци да испадне из утрке, анкете су стално показивале да он заостаје за бившим предсједником Доналдом Трампом. Иако хипотетички у то вријеме, неколико анкета сугерисало је да Харис неће проћи много боље. Али трка се заоштрила након што је кренула у кампању када је успоставила малу предност у односу на свог ривала у просјеку националних анкета, коју је од тада задржала.

Харис је досегла 47 одсто током четверодневне конвенције своје странке у Чикагу, коју је завршила 22. августа говором у којем је обећала "нови пут напријед" за све Американце. Њен рејтинг се од тада веома мало помијенио.

Трампов просјек је такође остао релативно стабилан, крећући се на око 44 одсто, а није било значајног повећања након што је добио подршку Роберта Ф. Кенедија, који је окончао своју независну кандидатуру 23. августа.

Иако су ове националне анкете користан водич о томе колико је кандидат популаран у цијелој земљи, оне нису нужно довољан индикатор да се предвиди резултат избора. То је зато што САД користе систем електорског колеџа да бирају свог предсједника, тако да освајање највећег броја гласова може бити мање важно од тога гдје су освојени. Постоји 50 држава у САД-у, али пошто већина њих скоро увијек гласа за исту странку, у стварности постоји само неколицина гдје оба кандидата имају шансе за побједу. То су мјеста на којима ће избори бити добијени и изгубљени и позната су као колебљиве државе.

Тренутно су анкете веома тијесне у седам колебљивих држава, због чега је тешко знати ко заиста води. Има мање државних анкета него националних, тако да имамо мање података за прецизну процјену, а свака анкета има маргину грешке што значи да бројеви могу бити већи или мањи.

Како ствари стоје, недавне анкете показују да у неким државама два кандидата раздваја мање од једног процентног поена. То укључује Пенсилванију, која је кључна јер има највећи број електорских гласова у понуди и стога олакшава побједнику да достигне потребних 270 електорских гласова.

Пенсилванија, Мичиган и Висконсин су сви били демократска упоришта прије него што их је Трамп преокренуо у своју корист на свом путу ка освајању предсједничке позиције 2016. Бајден их је поново преузео 2020. године и ако Харис може учинити исто ове године, она ће бити на путу да побиједи на изборима.

У знак тога како се трка промијенила откако је Харис постала кандидат демократа, на дан када је Џо Бајден напустио трку, заостајао је за Трампом у просјеку за скоро пет постотних поена у ових седам колебљивих држава.

У овом тренутку, анкете показују да су Камала Харис и Доналд Трамп унутар неколико процентних поена један од другог и на националном и у колебљивим државама, а када је трка тако близу, врло је тешко предвидјети побједнике.

Анкете су потцијениле подршку Трампу и 2016. и 2020. Анкетне компаније покушаће ријешити тај проблем на више начина, укључујући како да њихови резултати боље одражавају састав бирачке популације.

Та прилагођавања је тешко исправити и анкетари и даље морају да нагађају о другим факторима као што је ко ће се заиста појавити на гласању 5. новембра, пише ББЦ.

(Агенције) Фото: АП