Двојно држављанство многи користе да бјеже од правде

Чим се испостави да неки бјегунац од правде из БиХ пронађе уточиште у сусједној земљи, прво питање које се намеће гласи да ли има држављанство те државе јер искуства показују да је оно често довољно јак аргумент да не буде изручен.

Тешко је и побројати све такве случајеве који су забиљежени у протеклим годинама, а да парадокс буде већи - још више смо се можда у истом том периоду наслушали изјава званичника који, најкраће речено, поручују да је "регионална сарадња на сузбијању свих облика незаконитости добра".

Колико је "добра" показује и случај Зорана Галића… У БиХ је други човјек Државне агенције за истраге и заштиту (СИПА) и некадашњи први човјек Граничне полиције (ГП) БиХ означен као бјегунац, док му је Хрватска, бар у овом моменту, дала статус слободног грађанина.

Галић је требало да буде ухапшен почетком прошлог мјесеца јер се нашао на мети акције "Кингс" пошто је осумњичен да се о закон огријешио док је био на челу ГП. Док је одбјегли високорангирани полицијски званичник тврдио да је на лијечењу у сусједној држави, бх. правосуђу је требало неколико седмица да за њим распише централну и међународну потјерницу.

Када се то десило, испоставило се да су, бар тренутно, узалуд расписане јер је суд у Сплиту донио одлуку која је, чини се, мало кога изненадила: одбио је да одреди истражни притвор Галићу, тако да он неће бити испоручен БиХ.

У пракси то значи да се у необраном грожђу нашло Тужилаштво БиХ, баш као што и правосуђе Српске има сличан жуљ, али са другим актером. Одбјеглом Ивици Мишковићу (65), који је у Основном суду у Бањалуци осуђен за педофилију, а онда побјегао из судских просторија и пребјегао у Хрватску, слиједи другостепени поступак у Српској, али то суштински мало шта значи јер је он слободан човјек у Загребу. Покушало је овдашње правосуђе да Мишковића врати у Бањалуку, али узалуд.

"Основни суд у Бањалуци је предузео све мјере у складу са Законом о Кривичном поступку, односно против наведеног лица је затражено изручење путем Министарства правде БиХ те су на тај начин исцрпљене правне могућности које је суд имао на располагању", речено је раније за "Независне новине" из Основног суда у Бањалуци.

Али, нису ни Галић ни Мишковић усамљени… Сјетимо се, рецимо, некадашње суткиње Општинског суда у Сарајеву Лејле Фазлагић, која је године провела у бјекству у Хрватској, или челника ФК Динамо Здравка Мамића којег потражује Хрватска, а он је у БиХ слободан грађанин.

Денис Хаџовић, предсједник Центра за сигурносне студије, каже да се, нажалост, споразуми злоупотребљавају од стране појединих држава, односно нема имплементације, како је то договорено.

"Нажалост, имамо оних који могу бјежати од правде. Државе не испуњавају своје обавезе. На томе би се, према мом мишљењу, морало порадити", нагласио је Хаџовић за "Независне новине".

Новинар Урош Вукић каже да је примјер одбјеглог Мишковића у Хрватску најбоља слика и прилика злоупотребе двојног држављанства, односно прописа из области изручивања.

"Тај човјек је у Бањалуци осуђен за педофилију, а сада слободно хода Загребом, што је врхунац парадокса. Наше правосуђе тврди да је урадило све што је могло с циљем његовог изручења, те да су исцрпили све правне могућности.

Дакле, прописи су очигледно на страни таквог човјека. Здрав разум каже само једно - такви прописи се морају мијењати", истиче Вукић.

(Независне)