Кинези (не)улазе у Гацко

Седам година је прошло од када су београдске “Новости” бомбастичним насловом “Кинези улазе у Гацко 2!” најавиле, као потпуно извесну, највећу послератну инвестицију у Републику Српску која ће прве киловате дати за 50 месеци. 

87 месеци касније можемо да констатујемо да Кинези, иако веома заинтересовани за инвестиције у овом делу Европе, неће Гацко, не занима их ни цементара ни гипсара које су помињане као пропратни погони уз изградњу другог блока термоелектране у Херцеговини.

Влада Републике Српске главни преговарач

За Мирка Шаровића који је у то време био министар спољне трговине и економских односа БиХ и једно време национални координатор за сарадњу са Кином, кључни разлог за неуспех пројекта види у неспремности домаћих власти.

“Платформа, да је тако назовем “Кина +17” преко које су Кинези остваривала сарадњу са земљама Југоисточне и средње Европе укључујући И неке земље, чланице ЕУ, као и земље Западног Балкана. У неким земљама сарадња је била успешна и реализовано је више пројеката, првенствено у Србији.

У БиХ не у толикој мери иако су се пројекти најављивали, из различитих разлога, Понекад и због неспремности домаћих власти, па тако И у области енергетике где је посебан фокус кинеске стране”, каже Шаровић И додаје да је министарство на чијем је челу у то време био била контакт тачка преко које су Кинези остваривали контакт.

“Али за Гацко је у највећој мери преговарач била Влада Републике Српске и мало је користила могућности које је давало Министарство спољне трговине на нивоу БиХ. Они су најављивали, било је бомбастичних наслова, Кинези су долазили, они имају технологију, имају огромно искуство, међутим, није дошло до договора. Запело је у преговорима Владе Републике Српске и кинеске стране”, каже Шаровић али не жели да спекулише зашто су преговори пропали. 

Истиче да му је жао што овај пројекат није реализован уз, наглашава, инсистирање на поштовању еколошких стандарда.

“Ми треба да гледамо шта је наш интерес. Не смемо да заборавимо да овде годишње због загађења умре 4,5 хиљаде људи док у Шведској, на пример, 43”, каже Шаровић.

Све остало на првом кораку

Два пута је министар енергетике Републике Српске Петар Ђокић потписивао споразум о изградњи ТЕ Гацко 2 са две кинеске компаније, ЦАИДЦ и ЦМЕЦ из “Поли групације”.

Први пут почетком априла 2017. Након потписивања је рекао да је пројекат вредан око милијарду марака, а да ће блок бити најмање инсталисане снаге 300 мегавата. Министар Ђокић је нагласио да је споразум резултат посете председника Републике Српске Милорада Додика Кини. 

Потпредседник корпорације ЦМЕЦ Зиганг Тонг је тада рекао да је Република Српска направила први корак у сарадњи са Кином када је у питању изградња ТЕ Гацко 2.

“Потписивање споразума значи да је наш посао већ започео. Ми смо већ оформили радни тим и желимо до краја године да започнемо са радовима. Надам се да ће пројекат “Гацко 2” донети велику корист Републике Српске”, саопштено је из Владе Српске.

Другом потписивању споразума у Бањалуци 12. децембра исте године претходио је текст у београдским Новостима који је помпезно најавио инвестицију века.

“Очекујемо потписивање уговора и завршетак радова на изградњи ТЕ “Гацко 2” за неких 50 месеци. Када буде саграђена, ТЕ “Гацко 2” ће производити око 50 одсто струје у Српској. Посао са компанијама из Кине је најповољнији за РС” – речено је “Новостима” у ТЕ “Гацко. 

Даље кажу да ће изградња ТЕ “Гацко 2” обезбедити и отварање на стотине нових радних места, али и цементаре и гипсаре у склопу нове ТЕ. Управљачка структура ТЕ “Гацко 2”, када буде саграђена, биће 51 одсто за кинеске компаније и 49 одсто за Српску.

“Радови на ТЕ “Гацко 2” вероватно ће бити окончани и десетак месеци раније, а на градилишту треба да се нађе око 1.000 радника. Од тога око 400 из Републике Српске. Када нова ТЕ проради, стара иде у “пензију”. Према изворима “Новости” Кинези у потпуности финансирају радове и нова ТЕ задовољава најзахтевније светске стандарде из домена екологије”, писале су тада Новости . 

Потписивању је просуствовала и тадашња премијерка Жељка Цвијановић, али и извршни директор РиТЕ Гацко Срђан Миловић. Покушали смо да од њега сазнамо шта се испоставило као главна препрека за најављену инвестицију и зашто су Кинези одустали, али су наша настојања су остала без успеха. Миловић се није одазвао на наше позиве.

Без озбиљних намера

Није само државни ниво заобиђен у плановима и преговорима. Најава да ће Кинези градити Гацко 2 затекла је и општинско руководство.

“Једини састанак који смо имали када су те инвестиције у питању је био са представницима немачко-турске компаније који су били тада заинтересовани за другу фазу термоелектране, али су успут били заинтересовани и за цементару. И они су дословно тада рекли да та цементара као инвестиција њих не интересује, да би им цементара користила за изградњу ТЕ И да би је по завршетку изградње блока препустили држави, потписали пренос власништва.

Јер, по њиховом истраживању, цементара, ако се узме у обзир путна инфраструктура и број становника, односно мали број потрошача цемента у околини, да би била нерентабилна. Али би била интересантна са становишта инвестиција Гацко 2 и ХЕ “Бук Бијела” чија би изградња подразумевала огромну потрошњу цемента и била би профитабилна док то траје. Они су рекли да би, због тога, по завршетку изградње, власништво препустили локалној заједници или држави.

Они су изгледали озбиљно и били су коректни да се јаве и обавесте начелника да су заинтересовани да нешто раде у Гацку. Чехе и Кинезе нисмо видели, никада нису дошли у општину. Никада нису позвали нас из општине на неки састанак”, прича бивши заменик начелника општине Гацко, а данашњи одборник Радоица Антуновић и додаје да су сви састанци вођени ван Гацка.

“Гацко је било потпуно изузето из тога. За мене је то све што смо могли да чујемо изгледало потпуно неозбиљно. Као да се неко шали са нама и ни једног трена нисам помислио да ће нешто од тога бити. Не знам зашто се то ради, да ли неко у свему томе профитира, вероватно да. Али ја не могу докучити на који начин и због чега или је то само прича пред изборе. Што се тиче Гацка, могу да видим једини бенефит да се та прича експлоатише у кампањи”, оцењује Антуновић и додаје:

“Ко зна ко су ти Кинези. Исто као овај за касарну Автовац. Уопште они нису имали намеру да се нешто озбиљно ради. Мислим да је само нека фарса. Вероватно ту се формира неко ново предузеће, па онда оно има неке своје директоре, па се ту неко може запослити“.

ТЕ Гацко- развој и инвестиција у требињски спорт и кетеринг

Да за такав сценарио нису потребни Кинези показује и предузеће “Термоелектрана Гацко- развој и инвестиција” које ових дана слави први рођендан. 

Формирано без запослених, од два директора- Игора Милојевића и Петра Марковића,са задатком да се уради комплетна документација како би били спремни за инвеститоре кад год да се појаве. 

У међувремену, предузеће је потрошило два милиона марака, а за сада, од конкретних ствари, улаже у спорт у Требињу. За ативности је потребна енергија, па су за услуге кетеринга (види се на слици) требињском ресторану платили 5 хиљада марака.

“Према доступним подацима са Портала јавних набавки, од регистрације овога уговорног органа у поступцима јавних набавки до сада, потрошено је скоро 2 милиона КМ. Успјешно је окончано 17 поступака јавних набавки, 2 отворена и 15 директних споразума који су по својој дефиницији нетранспарентни”, појашњава Слободан Голубовић, уредник портала Пратимо тендере.

“Кад су у питању отворени поступци који су проведени, до сада су два окончана од три покренута. За оба окончана поступка је карактеристично да је достављена само по једна понуда од исте фирме – РАДИС Д.О.О. Источно Ново Сарајево, а исто тако и велики број жалби које су узроковале више измјена и допуна тендерске документације.

Ово нам говори о најмање два ризика. Први и основни је могуће штимање посла по претходном договору, а други је незнање и/или незбиљан приступ припреми поступка јавне набавке”, каже Голубовић који прати јавне набавке преко 700 уговорних органа из целе БиХ.

“У погледу директних споразума који су до сада реализовани, очито је да је већина њих на законској граници за коришћење ове врсте поступка (6.000 КМ). Осим набавки које су објективно битне за функционисање уговорног органа, истичу се и оне које су очигледна злоупотреба и обесмишљавање система јавних набавки по узору на остале велике уговорне органе из електроенергетског сектора, а то је рекламирање путем Атлетског клуба Леотар и Кошаркашког клуба Леотар”, истиче Голубовић и закључује да је “ТЕ Гацко-развој и инвестиција” наставио традицију и попримио све негативне особине “сродника” из електроенергетског сектора. 

Одговорно лице не одговара

Иако је у документима наведен као одговорно лице, Игор Милојевић- в.д. директора ТЕ Гацко- развој и инвестиција, “Директу” није одговарао на позив и поруку, па смо остали ускраћени за информацију да ли су све припремили за развој Гацка, очекују ли неке нове Кинезе заинтересоване за инвестиције у Гацко и развој његовог енергетског потенцијала, али и шта се дешава са сајтом за чију израду су платили скоро 6 хиљада марака, а који нисмо успели да пронађемо.

Радоица Антуновић је потпуно сигуран да је та прича завршена.

“Ево, све да је политичка опција коју ја представљам укључена у све то, мислим да су те инвестиције у Гацко 2 немогуће имајући на уму однос снага, чему се тежи. Сад је градња неке термоелектране немогућа, убеђен сам у то.

Оно што би мене радовало и што бих ја волео да је урађено ових година, је да је ова термоелектрана одржана, да је њен радни век продужен, да није затворен рудник, да то функционише како треба и мислим да је то нешто што би у Гацку могло да ради наредних десет, можда двадесет година. Оно за шта бих се ја залагао је инвестиција у постојеће постројење и рудник, да све то одржимо у нашем власништву, а не да је приватизујемо”, каже Антуновић.

(Директ-портал) Фото: Директ/ Ади кебо/Цапитал