Узимање нових дрога опасно и смртоносно

Према новим статистикама Свјетске здравствене организације (WХО), све је извјесније да ће људи умријети од проблема повезаних с алкохолом у Европи него било гдје друго у свијету.

Босна и Херцеговина 27.06.2024 | 14:58

У БиХ је све већи број овисника о амфетаминима. Алармантни подаци о алкохолу, али дрогама и овисностима позивају на хитно дјеловање како би се подигла свијест о овим питањима и пружила подршка онима који се боре с овим проблемима.

Гошће "Новог дана" су биле Расема Окић, неуропсихијатар, субспецијалиста за болести овисности и директорица ЈУ Завода за болести овисности Кантона Сарајево и Амата Анђелић, координаторица Центра Марјановац из Александровца код Лакташа.

Пораст броја пацијената, или овисника који долазе са позитивношћу на амфетамин расте. Тај раст је евидентан, истиче Окић, јављају се најчешће млади и родитељи који доводе своју дјецу.

“Жале се да дјеца мршају, имају нападе панике, чудно изгледају и слично. На тестирањима доминирају амфетамини. Амфетамин је број један, уз честу марихуану”, каже Окић.

Лажни брзодјелујући антидепресиви

Све дроге нарушавају мозак, подвлачи.

“Зашто се овисницима баве психијатри а не други профили, зато што је то болест мозга. Свака употреба, овисност, било каквих дрога, па тако и са амфетаминима. Разлике у дрогама постоје, да су неке подизачи, ‘поправљају им расположење’, чине их будним, у покрету и слично.

Као што постоје дроге који их спуштају, као хероин. Овисници хероина често знају рећи – ‘не могу више, узмем амфетамин, да ме мало дигне”, јер их овај спушта. И једна и друга супстанца дјелује по принципу допамина. Дроге дижу ниво допамина и дају нам осјећај угоде, а амфетамин посебно. Ја их зовем ‘брзодјелујући антидепресиви’.

Младеж има депресију, анксиозност, можда и неку врсту злостављања у породици, и у жељи да себи олакшају да им нешто поправи расположење, прибјегајаву амфетамину и бобама”, каже Окић.

Амфетамин одмах након узимања, посебно у почецима, изазива читав низ соматских сметњи, у смислу пораста крвног притиска, пораста откуцаја срца итд.

“Млади буду преплављени страхом, зјенице су им проширене, постају презнојени, уплаше се за свој живот. Затим услиједи читав низ других сензација и наравно и на психичком плану, један страх и анксиозност, а жељели су постићи ефекат благостања. То су обично ситуације из незнања”, наводи Окић.

Они који редовно узимају амфетамине, додаје, они стално знају шта желе да постигну и као их амфетамини раде.

“Амфетамини им дају снагу, енергију, потентност. Истовремено је овисност, губљење тјелесне тежине, потпуно слабљење, неспособност у учењу и раду, јер стално живе између два узимања. Амфетамин дјелује 6 сати, и било је све дивно у тих 6 сати. Ако прибјегавају, узимању нове и нове дозе, долази до еуфорије, тада се не могу контролисати. Убрзано ходају, неконтролисано ходају, неприродно се понашају, неповезано говоре”, каже Окић, истичући, да је врло опасно код метамфетамина и сексуални промискуитет.

Развој психотичних поремећаја

Јако је опасно и потпуно непримјерено и неадекватно понашање, додаје, које јако наликује шизофренији, дакле психотичном поремећају.

“То је за нас психијатре, важан тренутак, јер код особе са којом се први пут сусрећете, не знате да ли је примарна употреба и злоупотреба амфетамина или се можда ради о развоју психозе, психотичног поремећаја. Амфетамин ће дати слику психотичног поремећаја. Они који имају одређене сметње психичке, нарочито подупливим перцептивних обмана, кад се тек развијају психозе, прибјегавају употреби амфетамина, јер кажу, волим узети једну бобу, јер ме она потпуно опусти. Уствари она га дистанцира од тих психопатолошких феномена који су обично неугодни.

Нико не воли развити чудно понашање, да мисли да га људи чудно гледају, да о њему нешто говоре и раде му о глави, и то се догађа код младих људи гдје се развија шизофренија. И онда каже, узме тако једну бобу амфетамина,да то сублимира, а још се никада није јавио љекару, нити психијатру, и то једно вријеме прође непрепознато, што је губитак времена од његовој озбиљног лијечења”, наглашава Окић.

Амата Анђелић, координаторица Центра Марјановац из Александровца, јединог центра за одвикавање у Републици Српској, навела је да је Република Српска остала прикраћена сто се тиче терапијских заједница.

Капацитет Марјановца је 60 и нажалост он никада до трећине није попуњен и поставља се питања зашто је мали број тако оних који се опредјељују за терепијску заједницу.

“И зато је битна међусекторска сарадња од социјалних центара, психијатрије, завода, терапијских заједница и гдје сви заједно можемо дати квалитетан допринос”, рекла је.

Јако се слабо дешава да се јавља само чисти овисник о хероину, истиче она, често је то коморбидитет.

“Уопште данас нема само једне овисности. Нажалост све чешће је и овај дио мјешане овисности, и код млађих и старијих”, додала је.

Највећа обмана “ја могу стати”

Окић је навела да између 14 и 18 година су најмлађи корисници дрога који им се обраћају.

“Не чуди нас када је алкохол и коцка доступна свуда око нас, то је легална дрога, али невјероватно је да млади људи долазе врло лако до илегалне дроге. Условно речено претјерано причање о дрогама, некад мислим да може имати негативан утицај на младе јер могу добити жељу да и они пробају. Умјесто пропагирања здравих стилова живота, музика, читање, тјеловјежба…”, казала је Окић.

Анђелић додаје да је једна од највећих обмана “ја могу стати, могу само пробати да видим како је, видио сам на ТВ ону слику, ову…”

“Заправо велику улогу имају и медији, јако је важан и утицај групе, волонтерство….. Често и породица ставља проблем под тепих. Овисност не бира ни доб, ни сталеж, ни спол, она може погодити свакога”, каже Окић.

Обично, говори Окић, под тепих то бацају оне породице које су и саме у томе, они који су у разводу или презапослени, али најбитније је то зауставити то на почетку.

Подвлачи да се задесне смрти могу десити код амфетамина, да то није само случај са хероином.

“Родитељи се боје и стигме и често питају – хоће ли ми дијете бити регистровано код вас? Хоће ли ући у протокол? Нити је родитељу драго да се дијете му провлачи кроз такве установе… Родитељи зато некад мисле да могу нешто постићи парамедицинским методама или строжијим родитељством“, каже Окић.

Тестова на Фентанил нема

Говорећи о опасном фентанилу, који је већ популаран у Америци,  очекује се, каже, прилив ка Европи.

“То је аналгетик и код дијагностике и терапије, али под строгом контролом. Веома је високо ризичан и за смртни исход. Немамо сазнања да неко има посљедице узимања фентанила. Вјероватно тога хоће бити, важно је нагласити да тестова на фентанил нема. Ако неко не каже да је узео фентанил, не можемо знати о чему се ради, јер нема тестова на нашим просторима”, каже Окић.

Издваја да и они који узимају кокаин не долазе.

“Они мисле да су толико битни, и да то контролишу. Некада неки залута неки нас хронични дугогодишњи пацијент који је на супституционалној терапији, неће узет сада хероин, него ће се почастити кокаином, ал то је врло ријетко”, каже.

Алкохол једнако опасан – легална дрога

Опасности алкохола треба бити увијек свјестан. Па тако докторица Окић сугерише да се ствара погрешна перцепција о алкохолу да је мања опасност, само јер је легалан.

“Алкохол је доступан свугдје, пију га и жене и мушкарци, и богати и сиромашни, пије се у кафићима, образовани, необразовани… То је потпуно једна крива перцепција, исто као појам друштвене потрошње или овисности, али неко нема границу”, истиче Окић.

Сви овисници, или њихови пријатељи, породица, која им желе помоћи, могу се јавили у Центар Марјановац, на бројеве телефона или емаил адресу који су доступни на wеб страници. 

(Н1) Фото: Н1