Треба ли малољетним лицима у БиХ дозволити да гласају?

Многи сматрају да би и у БиХ требало разматрати, односно увести право гласа и старијим малољетницима.

Босна и Херцеговина 17.06.2024 | 08:30

Када би се таква пракса увела код нас, не бисмо били усамљен примјер, јер је излазак на биралишта већ дозвољен у појединим европским земљама.

Наиме, на овогодишњим изборима за Европски парламент, у Њемачкој, Аустрији, Белгији, Малти и Грчкој први пут су право гласа имале особе испод 18 година. У Грчкој је старосна граница спуштена на 17 година, а у преостале четири земље на 16.

Према ријечима стручњака, да би се то код нас омогућило, неопходна је измјена прописа, што уопште није обиман посао. Напротив, у питању је тек пар мањих корекција.

Вехид Шехић, бивши члан Централне изборне комисије (ЦИК) БиХ, каже да код нас није разматрана могућност увођења малољетника у процес гласања, али да треба направити анализу.

"Чињеница је да млади људи раније сазријевају него моја или генерација послије мене. Разлог за то су друштвене мреже, доступност информација на многе начине. Међутим, ми нисмо још увијек зрели као бирачи да гласамо по својој савјести и изборној вољи, онако како ми сматрамо, него је код нас ипак још увијек поданички менталитет према некој политичкој странци и глас се даје онако 'бјанко'", навео је Шехић.

Друга ствар, додао је, не можемо се ми поредити с Њемачком, гдје нема силних кршења законитости проведбених аката, као што је то случај код нас.

"Али треба размишљати о томе да ли требају гласати малољетници са 16 или 17 година. Ако би се одлучивало о томе, према мом мишљењу, има логике да то буде са 16 година. Може се о томе размишљати. Ми смо између себе разговарали о томе да ли би требало то предложити, али ми морамо уредити амбијент за изборе, да се не дешавају ствари које су се дешавале, треба што више људски фактор замијенити новим технологијама. Али, сигурно ће доћи и то вријеме, о томе размишљају и многе друге земље, колико сам ја упознат", истиче Шехић.

Политичка аналитичарка Тања Топић сматра да је добро за демократизацију друштва и освјешћивање значаја партиципације у политичком и друштвеном животу младе људе што раније укључити у изборни процес.

"Први политички кораци који укључују право гласа, учињени и прије 18. љета, били би и у БиХ добар почетак промишљања политике, надајући се да им политичко бунтовништво чини корак напријед прије него што их политичке странке претворе у послушне страначке војнике одгојене да мисле главом партијског шефа", истиче Топићева за "Независне новине".

Ту су, додаје она, од непроцјењиве вриједности улога медија и академске заједнице, који ће тај простор младим људима отворити на прави начин, али и друштво припремити да буде отворено за њих и њихово учествовање у изборном процесу.

"Тиме би се системски градила партиципативна политичка култура и одговорност сваког појединца према друштву", закључује Топићева.

Гордана Рајић, омбудсман за дјецу Републике Српске, каже да је право на партиципацију загарантовано УН конвенцијом о правима дјетета, а у најједноставнијем смислу значи да дјеца имају право да одлучују о питањима која их се тичу, односно да изнесу своје мишљење и став о одређеним темама.

"Изборни закон је на нивоу БиХ и такав је да не препознаје дјецу, чак ни у смислу њихове злоупотребе у политичке сврхе, што је апсурд. Морамо прво да порадимо на тим основним стварима", истиче Рајићева.

Дјецу је, истиче, прво потребно заштитити од злоупотреба, а онда им омогућити и право гласа.

"Оно што је проблем јесте да млади нису укључени у креирање предизборних програма, иако би требало да имају такву могућност. Потребно им је то омогућити, а онда, ако већ учествују у томе, имало би смисла и њихово гласање", поручује Рајићева у изјави за "Независне новине".

Када је ријеч о Европи, дакле, у неколико земаља се може гласати већ са 16 година, а поједини стручњаци кажу да је старење становништва довело до тога да се политика све више води за пензионере и да би, као баланс, можда требало да гласају и дјеца од 14 година.

(Независне)