Бобанина прича: Има 29 година и 20 унучади

Имам 29 година и 20 унучади! Баба сам постала са већ 11 година! Невероватно, али истинито, а свему томе претходио је судбински сусрет мог деде и бабе и невероватна генерацијска заврзлама.

Али кренимо редом, хронолошки.

Моји баба и деда, родитељи моје мајке рођени су пре Првог светског рата. Деда Ђорђо Никачевић 1909. године, а баба Савка Голе 1912. Баба се први пут удала 1938. године и добила две ћерке.

Муж јој је погинуо у Другом светском рату и она је остала сама са двоје мале деце. Године 1943. партизани су упали у село Биљин (данашња Република Српска) и запалили све куће, међу којима је била и породична кућа моје бабе Савке.

Баба је успела да побегне и преживи тај напад. Кроз гудуре шуме и литице, бежала је од партизана. Са две ћерке од 1 и 2 године у наручју и једним парчетом хлеба у торби, кренула је у борбу за голи живот, спавала испод дрвећа, пешке прелазила километре тражећи ново уточиште.

Напокон када је стигла у село Слатина код Фоче, као избеглици пружила јој је помоћ и кров над главом једна жена, тетка мог деде. Управо ту упознаје мог деду Ђорђа.

Дедина судбина је била слична њеној. Оженио се 1930 године, добио троје деце, после пар година, жена му је умрла од тифуса и остао је самохрани отац. Тешка судбина их је спојила, заволели су се и венчали. У том браку добили су још петоро деце. Једна беба умрла је са 40 дана. Укупно деветоро деце одрасло је једној малој трошној кући. Мама ми је увек причала, да су се, упркос тешким условима у којима су живели, деца слагала као да су сви од истог оца и мајке.

Последњу трудноћу баба Савка изнела је у 46. години и на свет донела најмлађу од све деце, моју маму Миленку (удату Ћевриз) рођену 1958. године.

Ту настаје заврзлама у родбинским односима где сам ја данас са 29. година баба 20 унучади, од којих најстарија има 18 година!

Моји ујаци и тетке 1958. године били су већ ожењени. Пар месеци пре рођења моје мајке, њен брат добио је ћерку, а месец после њеног рођења, и њена сестра је добила сина. Тако је моја мама рођењем као беба добила "звање" тетке, сестре и ћерке у исто време. И ту се померила читава генерацијска линија до дан данас.

Моји родитељи добили су три ћерке. Ја сам најмлађа, рођена 1995. године. Данас са 29 година сам тетка, али и баба деци из сада већ широке фамилије. Објаснићу вам како.

Моја браћа и сестре од тетки и ујака данас имају између 50 и 65 година. Сви они добили су децу, којима сам ја, иако млађа од свих - тетка. То значи да они данас имају у просеку између 30 и 40 година. Такође, многи од њих већ имају своју децу, којима сам ја - баба. Укупно 20 деце сам ја "баба", а најстарија унука у том генерацијском јазу пре пар дана је прославила 18. рођендан.

Међутим, ако сте мислили да је то најчудније, верујте није. Моје рођене сестре Бојана (38) и Биљана (33) удате су и имају шесторо деце. И сви они, а уједно и најмлађа беба од 8 месеци, већ по рођењу постала је некоме тетка, ћерка, унука, сестричина...

Слична ситуација је и са татине стране, тако да ја првих првих рођака, браће и сестара од тетки, ујака, стричева имам укупно 33 са обе стране и сви смо једна велика и богата фамилија.

Како сам најмлађе дете у фамилији прошлог века, бабу и деду никада нисам упознала. Баба је умрла 20 година пре мог рођења, а деда 10. Слично је и са мојим теткама и ујацима. Многи нису међу живима.

Али од двоје људи које је спојила тешка судбина Другог светског рата изродило се до данас око 100 потомака. Морам да нагласим да се не осећам као баба и да ме сви у фамилији којима сам тетка или баба, зову именом, али понекад се нашале и на рачун ове приче.

(Блиц - Бобана Ћевриз / Фото: Рингиер, уступљене фотографије)