Bobanina priča: Ima 29 godina i 20 unučadi

Imam 29 godina i 20 unučadi! Baba sam postala sa već 11 godina! Neverovatno, ali istinito, a svemu tome prethodio je sudbinski susret mog dede i babe i neverovatna generacijska zavrzlama.

Ali krenimo redom, hronološki.

Moji baba i deda, roditelji moje majke rođeni su pre Prvog svetskog rata. Deda Đorđo Nikačević 1909. godine, a baba Savka Gole 1912. Baba se prvi put udala 1938. godine i dobila dve ćerke.

Muž joj je poginuo u Drugom svetskom ratu i ona je ostala sama sa dvoje male dece. Godine 1943. partizani su upali u selo Biljin (današnja Republika Srpska) i zapalili sve kuće, među kojima je bila i porodična kuća moje babe Savke.

Baba je uspela da pobegne i preživi taj napad. Kroz gudure šume i litice, bežala je od partizana. Sa dve ćerke od 1 i 2 godine u naručju i jednim parčetom hleba u torbi, krenula je u borbu za goli život, spavala ispod drveća, peške prelazila kilometre tražeći novo utočište.

Napokon kada je stigla u selo Slatina kod Foče, kao izbeglici pružila joj je pomoć i krov nad glavom jedna žena, tetka mog dede. Upravo tu upoznaje mog dedu Đorđa.

Dedina sudbina je bila slična njenoj. Oženio se 1930 godine, dobio troje dece, posle par godina, žena mu je umrla od tifusa i ostao je samohrani otac. Teška sudbina ih je spojila, zavoleli su se i venčali. U tom braku dobili su još petoro dece. Jedna beba umrla je sa 40 dana. Ukupno devetoro dece odraslo je jednoj maloj trošnoj kući. Mama mi je uvek pričala, da su se, uprkos teškim uslovima u kojima su živeli, deca slagala kao da su svi od istog oca i majke.

Poslednju trudnoću baba Savka iznela je u 46. godini i na svet donela najmlađu od sve dece, moju mamu Milenku (udatu Ćevriz) rođenu 1958. godine.

Tu nastaje zavrzlama u rodbinskim odnosima gde sam ja danas sa 29. godina baba 20 unučadi, od kojih najstarija ima 18 godina!

Moji ujaci i tetke 1958. godine bili su već oženjeni. Par meseci pre rođenja moje majke, njen brat dobio je ćerku, a mesec posle njenog rođenja, i njena sestra je dobila sina. Tako je moja mama rođenjem kao beba dobila "zvanje" tetke, sestre i ćerke u isto vreme. I tu se pomerila čitava generacijska linija do dan danas.

Moji roditelji dobili su tri ćerke. Ja sam najmlađa, rođena 1995. godine. Danas sa 29 godina sam tetka, ali i baba deci iz sada već široke familije. Objasniću vam kako.

Moja braća i sestre od tetki i ujaka danas imaju između 50 i 65 godina. Svi oni dobili su decu, kojima sam ja, iako mlađa od svih - tetka. To znači da oni danas imaju u proseku između 30 i 40 godina. Takođe, mnogi od njih već imaju svoju decu, kojima sam ja - baba. Ukupno 20 dece sam ja "baba", a najstarija unuka u tom generacijskom jazu pre par dana je proslavila 18. rođendan.

Međutim, ako ste mislili da je to najčudnije, verujte nije. Moje rođene sestre Bojana (38) i Biljana (33) udate su i imaju šestoro dece. I svi oni, a ujedno i najmlađa beba od 8 meseci, već po rođenju postala je nekome tetka, ćerka, unuka, sestričina...

Slična situacija je i sa tatine strane, tako da ja prvih prvih rođaka, braće i sestara od tetki, ujaka, stričeva imam ukupno 33 sa obe strane i svi smo jedna velika i bogata familija.

Kako sam najmlađe dete u familiji prošlog veka, babu i dedu nikada nisam upoznala. Baba je umrla 20 godina pre mog rođenja, a deda 10. Slično je i sa mojim tetkama i ujacima. Mnogi nisu među živima.

Ali od dvoje ljudi koje je spojila teška sudbina Drugog svetskog rata izrodilo se do danas oko 100 potomaka. Moram da naglasim da se ne osećam kao baba i da me svi u familiji kojima sam tetka ili baba, zovu imenom, ali ponekad se našale i na račun ove priče.

(Blic - Bobana Ćevriz / Foto: Ringier, ustupljene fotografije)