Појашњене техничке промјене које је наметнуо Шмит

Локални избори у Босни и Херцеговини ће се организовати 6. октобра ове године, по први пут под новим изборним правилима које је 26. марта наметнуо Кристијан Шмит, којег институције Републике Српске не признају за високог представника.

Осим техничких дијелова везаних за изборни интегритет, измјена која је изазвала најснажније реакције је промјена везана за бирачке одборе.

У самим промјенама, тачније у члану 2.19, ставу 7, пише:

“За изборни циклус локалних избора, мјеста чланова и замјеника чланова бирачких одбора из става (5) овог члана за сваку од основних изборних јединица биће попуњена на приједлог политичких субјеката заступљених у директно изабраним тијелима јединица локалне самоуправе из те релевантне основне изборне јединице у претходном изборном циклусу”.

Из Централне изборне комисије БиХ су дали генерално појашњење ове одредбе, као и одговор на специфично питање странака које су освојиле мандате, а онда остали без одборника.

– Само политички субјекти заступљени у директно изабраном органу локалне самоуоправе, а који су добили мандат у тренутку потврђивања резултата у претходном циклусу могу учествовати код додјеле позиција у бирачком одбору.

У овом случају, политички субјекат који је освојио мандат може учествовати у додјели мјеста у бирачким одборима – рекли су из ЦИК БиХ.

Међутим, ово појашњење је оставило бројна питања.

Како би се избјегла даља конфузија, из ЦИК БиХ су додали још појашњења у контексту како ће се односити према специфичним случајевима.

Из ЦИК БиХ су тако одговорили на питање формирања коалиција између странака које имају мандате с претходних избора и партија које немају.

– Овакве коалиције се третирају као нови политички субјекат и као такви, немају право учешћа у поступку жријебања за позиције у бирачким одборима – речено је из ЦИК БиХ.

Другим ријечима, формирање предизборне коалиције са странкама Напријед, Снага народа и СДС – Воља народа, партијама које су настале након одржавања претходних локалних избора, аутоматски искључује и ове, али и странке које су с њима у коалицији, из бирања чланова бирачких одбора.

Интерестан је и одговор ЦИК БиХ на питање о коалицијама које су изгубиле партије чланице или које су промијениле име.

– У складу са чланом 4.14. Изборног закона БиХ, коалиција може задржати назив под којим је била овјерена за претходне изборе само ако је сачињавају исте политичке странке које су биле овјерене као коалиција на преходним изборима.

Такође, само политички субјекти заступљени у директно изабраном органу локалне самоуоправе, а који су добили мандат у тренутку потврђивања резултата у претходном циклусу могу учествовати код додјеле позиција у бирачком одбору.

– Уколико се коалиција пријави под различитим именом, а потпуно истим чланицама коалиције, може учествовати у додјели мјеста у бирачким одборима.

Уколико нису исте чланице коалиције, сматра се да је то нови политички субјекат и као такав нема право у додјели мјеста у бирачким одборима – рекли су из ЦИК БиХ.

Открили су и шта се дешава у случају да политички субјекат промијени име, рекавши како то не одузима право том субјекту за учествовање у бирању чланова бирачких одбора, али с важном напоменом.

– Могу учествовати, уколико је дошло само до промјене имена – појашњавају из ЦИК БиХ.

Овај одговор је важан у контексту случаја СДС. Ова странка је због америчких санкција остала без банковног рачуна на име партије, што је један од услова за пријаву на изборе.

Након што им је жалба на одлуку ЦИК БиХ одбијена, СДС се пријавио на изборе као “СДС – Воља народа”, а овдје је ријеч о новој странци, не о промјени имена претходне.

У сваком случају, ЦИК БиХ је овим одговорима (које у потпуности можете пронаћи на овом линку) појаснио све најважније сценарије који би се могли десити када дође до бирања чланова бирачких одбора пред октобарске изборе у БиХ.

(Клиx)