Преминуо познати певач родом из Бијељине

Певач Ацо Бабић, који је некада певао у бенду "Маратонци 021", преминуо је после дуже и тешке болести у 52. години. Сахрана је данас на градском гробљу у Новом Саду.

На друштвеној мрежи Фејсбук пријатељи се опраштају од Аце уз потресне речи: "Твоје песме остају...", "Мало је рећи да сам шокиран, на куб... Ацо Бабиц путуј с' Богом, памтићу те", "Последњи поздрав драгом колеги Ацо Бабиц...Путуј са анђелима. Породици искрено саучешће"...

Ацо Бабић је рођен 13. априла 1973. године у Бијељини, као треће дете по реду на радост својих родитеља и две старије сестре. Одрастао је и школовао се у Угљевику, у Босни и Херцеговини.

Већ у првим школским данима код њега је примећено интересовање за музику и одмах бива ангажован на месним приредбама и свечаностима где наступа певајући тадашње хитове афирмисаних певача, не слутећи да ће једног дана и сам кренути путевима естраде.

ФОТО: ПРИНТСЦРЕЕН

Преласком у пети разред Основне школе "Вељко Лукић Курјак", одмах је примећен његов таленат од стране наставника музичког васпитања, Споменка Новаковића, који га ангажује у школски дувачки оркестар са којим наступа широм тадашње СФРЈ. У тим градовима освајају велике симпатије публике али и награду за најбољи школски оркестар на републичком нивоу. Сами наступи, награде и признања им, као таквима, отварају многе путеве и позиве за гостовања на многим великим свечаностима. Једна од таквих је била и свечаност "Радост Европе" 1988. године у Београду, у Сава Центру, где заједно са оркестром наступа поред Стефана Миленковића и хора из Београда. Били су представници СФРЈ уз двадесетак представника земаља Европе. О том наступу који му је и најдражи, каже: "Били смо или много млади или заокупљени својим "младалачким проблемима" да би имали времена да размишљамо како смо МИ управо тада били прави "репрезентативци" своје земље... а кад се само сетим велике бине, нашег наступа и громогласног аплауза три, четири хиљаде људи након наше свирке... схватим да смо били мали а у исти мах и Велики људи тог времена..."

Након завршене средње школе, као што и приличи момцима из његовог родног краја, одлази на одслужење војног рока у незгодно време, 1991. године. Тај период живота, који прати и распад државе, би најрадије заборавио...

Средином деведесетих долази у Нови Сад где уписује Вишу техничку школу на којој упознаје друштво које се већ увелико бави свирком по локалима у граду и околини и који имају "упражњено" место бубњара. "Нисам много размишљао и упао сам у бенд, млад, жељан музике а и новац ми је био више него потребан за живот и школовање..." - кометаришући сам почетак и разлог бављења овим послом.

Мало по мало, потпуно прелази у вокалне солисте и са бендом "Маратонци 021" креће у професионалне воде са којим у августу 2000. године издаје свој музички првенац за издавачку кућу "Реноме" из Бијељине под називом "Ко ће заплакати пре". Албум им доноси много позива за гостовања по Босни и Србији па ће уследити и други албум под називом "Има, има дана" у децембру 2002. године, али овај пут за издавачку кућу "Гранд продуцтион".

<ифраме стyле="бордер: ноне; оверфлоw: хидден;" срц="хттпс://www.фацебоок.цом/плугинс/пост.пхп?хреф=хттпс%3А%2Ф%2Фwww.фацебоок.цом%2Фпикадофедерацијасрбије%2Фпостс%2Фпфбид0ГР2п4фВтХвЛ38аГ32q7в1АЈwхР3WРГеА8Нпд2wyпЕХ48WЦФЛ7QС7ВБТхзБНаYрУЕл&схоw_теxт=труе&wидтх=500&ис_превиеw=труе" wидтх="500" хеигхт="730" фрамебордер="0" сцроллинг="но" аллоwфуллсцреен="аллоwфуллсцреен">

После шест година више него успешне сарадње са бендом, ипак одлучује да настави као солиста, али и као текстописац, композитор, интерпретатор и извршни продуцент комплетног албума под насловом "О љубави". Овај албум издаје у сарадњи са издавачком кућом "ВИП" из Београда, почетком 2005. године. Његов ауторски таленат и песме за које сам ради музику и текстове, уводе га и у нови начин учешћа на естрадној сцени јер од колега добија позиве за сарадњу на њиховим албумима. Појављује се као аутор песама за Аницу Миленковић, Феђу Диздаревића, Кади...

(<а хреф="хттпс://www.курир.рс/старс/4397145/преминуо-певацацо-бабиц">курир.рс)