Власт Српске на мукама: Како наћи нове кредиторе?

Република Српска мора да нађе стране кредиторе, с обзиром да буџет за ову годину предвиђа задужење од око 800 милиона марака на иностраном тржишту. Намеће се логично питање – гдје се то Српска намјерава задужити?

Још крајем прошле године из Владе Републике Српске су рекли да су пронашли стране кредиторе,а слично обећање дао је у марту ове године и Радован Вишковић пред камером БН телевизије. Ипак, још им нема ни трага ни гласа. У међувремену, из ММФ су рекли да су обавјештени да је Република Српска пронашла стране кредиторе и да преговарају о задуживању, али да је то све спекулативног карактера.

Власт Српске је од прошле године интензивирала потрагу за кредиторима, али и инвеститорима за пројекте које су земље попут Њемачке блокирале због политике Милорада Додика.

Додик и остали високи званичници Српске су се окренули према истоку, али очигледно безуспјешно.

„Ради се на томе да се добију неке паре из Мађарске и Русије. Како ће то урадити? Једини начин је куповина обвезница. Неке информације говоре да се покушава то урадити преко неке азијске берзе, које су ниже регулисане него европске“, каже новинар и уредник портала Капитал, Синиша Вукелић.

„Новца у свијету има, поготово када се задужују Владе директно, али је питање шта се даје у залог за то задужење, а то сада не знамо. Оно што знамо је да простора на домаћем тржишту за задужење нема, а не може се изаћи ни на међународно тржиште капитала као што је био случај са лондонском и бечком берзом, ти канали су сада затворени.“, поручује Јелена Тривић, предсједница Народног фронта.

- Тајни уговори склапају се и кинеским банкама. Буџет је тренутно у минусу око милијарду марака, а успјели су да се задуже само за око 130 милиона, тврди новинар Синиша Вукелић. Донације у буџет нису могуће, а и кредибилност Републике Српске је на климавим ногама.

„Као донација да дође у буџет није могуће. Јер то све мора ићи преко Сарајева. Свака новчана дознака мора ићи преко сарајевских институција, на нивоу Босне и Херцеговине. Још увијек нису пронашли финансијере, иако тврде стално да ће пронаћи. Новац морају да нађу јер без тога неће успјети да исплате двије или три пензије до краја године или двије три плате буџетским корисницима.“, сматра Вукелић.

У прилог томе говори и информација о одобрењу средстава из Саудијског фонда за развој. Иако су из Владе Републике Српске недавно окупили око 200 градоначелника, начелника општина, директора јавних предузећа и институција, како би се похвалили с новим пријатељима у Саудијској Арабији и милионима који се од њих могу добити, стварност је мало другачија.

Скоро сваки пројекат мора да прође кроз руке Савјета министара БиХ. Да Саудијски фонд за развој опрезно улази у кредитирање у Републици Српској, говори чињеница да тај фонд гаранцију за зајмове Српској тражи од државе.

„Посљедњи примјер са Саудијским фондом, који је ишао преко Савјета министара БиХ, то је пројекат основања Научно – технолошког парка, то нам говори да Влада РС пратктично користи институције БиХ, што и није лоше за те ствари. Али показује и другу ствар – да кредитори нису вољни да кредитирају директно Владу него да иду преко институција Босне и Херцеговине.“, поручује Јелена Тривић.

Влада Републике Српске недавно је усвојила информацију о пројектним приједлозима за финансирање из средстава Саудијског развојног фонда и одабрала девет пројеката укупне вриједности 161,6 милиона марака. Јасно је да ће за већину тих средстава гаранције морати дати држава, јер буџет РС одавно није развојни, нити власт има покриће за те кредите.

(БН) Фото: Влада