Дужничко ропство Додик представља као економски успјех

Одакле и како ће Влада РС да се укупно задужи за 951,7 милиона КМ? Реално је да ће ентитетска влада, уз мање или више проблема, пронаћи начин да прода обвезнице РС на домаћем тржишту. Из простог разлога, јер  купац обвезница има право да се не зна његов идентитет, па онај ко их је данас купио већ сутра може да их препрода, што отвара могућност за огромне шпекулантске и мутне радње.

Пише: Љиљана Ковачевић 

Када Милорад Додик изјави да Република Српска за следећу годину има већ уговорене инвестиције преко двије милијарде марака, сасвим је јасно је да не говори истину, већ да производи привид о, наводно, финансијски и економски јакој и стабилној Републици Српској.

„Довољно је да кажемо једном, двапут, трипут. РС данас има инвестиције уговорене у вриједностима које ће одржати инвестициону активност, која је преко 15 посто укупног буџета РС. То значи да ће у идућој години ниво послова које смо обезбиједили бити преко двије милијарде марака“, славодобитно је саопштио Додик на конференцији за новинаре 21. новембра.

Може да понови и хиљаду пута, али док сам Додик или неко од релевантних представника Владе РС не изнесе прецизне податке о томе које ће компаније и из којих земаља наредне године инвестирати у овај бх. ентитет више од двије милијарде марака, све остаје у домену спекулација и продавања магле.

Прецизни подаци, они из усвојеног ребаланса бужета РС, говоре да укупне планиране јавне инвестиције у овој години износе 88.350.300 КМ, да су иностране инвестиције минорне, а да западне земље суспендују финансирање и раније одобрених пројеката због сецесионистичке политике Милорада Додика.

Према мишљену економских стручњака, веома су мале шансе да веће инвестиције у РС стигну са Истока, рецимо из Кине или Азербејџана, јер су то озбиљне земље које за своја улагања траже чврсте гаранције држава у које улажу (у овом случају би то требало да буде држава БиХ), јер им сама РС нема на основу чега јамчити сигурна улагања. Напротив, страни инвеститори не желе себи да праве проблеме, поготово не желе да улажу у подручја, чији се цијели политички врх налази под америчким санкцијама.

Владин план није и Додиков

Након што је Додик изрекао тврдњу о двије милијарде марака инвестиција, које наводно следеће године треба да стигну у РС, ентитетска влада је објавила свој план о дугорочном задужењу. Нису двије милијарде, али јесте огромних 951,7 милиона КМ.

“План је да се у 2024. години Република Српска дугорочно задужи на домаћем тржишту 141,7 милиона КМ и на међународном тржишту 810 милиона КМ”, наводи се у одлуци Владе РС, о којој би требало да се изјасне народни посланици 12. децембра.

Врло оптимистично су навели како овај новац могу прибавити емисијом обвезница на домаћем финансијском тржишту, кредитним задужењем код домаћих кредитора, кредитним задужењем код међународних кредитора, односно зајмодаваца, међународних организација, међународних финансијских институција и страних влада и емисијом обвезница на међународном финансијском тржишту.

Економисти које је консултовао Журнал сматрају да је план задужења, који је објелоданила Влада РС, нереалан и неостварив.

Што се тиче страних влада, међународних организација и међународних финансијских инстититуција, проблем је исти као и са инвестицијама. Сви окрећу главу од оних чије је руководство изложено санкцијама. Што се тиче продаје обвезница на међународном тржишту, наводе они, читав концепт и кредибилитет Владе РС је срушен након што Мађиду Пајићу, консултанту из Швајцарске није сплатила три милиона марака посредничке накнаде у емисији обвезница у вриједности од 300 милиона евра на Лондонској берзи.

Пајићева фирма „Сyнергy Wеалтх Манагамент“ из Женеве тужила је Владу РС пред Окружним привредним судом у Бањалуци, гдје процес још траје. Фрапантна је тврдња Пајића да је састанку у октобру 2019. године, на којем је договарано посредовање за продају обвезница РС на Лондонској берзи, осим министарке финансија Зоре Видовић, присуствовао и Игор Додик, син Милорада Додика.

Економисти тврде да је овај случај у великој мјери нанио штету ионако слабом кредибилитету РС на међународном финансијском тржишту. У једно су, пак, сигурни - Република Српска има шансе да прода своје обвезнице на међународним берзама, али, због лошег кредитног рејтинга, то може да учини само по енормно високим каматним стопама.

Додају да власт РС повлачи низ лоших потеза, да не може да обезбиједи озбиљне инвеститоре, те да новац који намакне задужењима упумпава у јавну потрошњу ради одржавања социјалног мира или у пројекте, унапријед осуђене на пропаст, попут многобројних пројеката ОЦ „Јахорина“, који не доносе никакву добит, већ служе са трансфер јавног новца ка политичко-интересним групацијама.

Фрапантан је податак да се ОЦ „Јахорина“ задужила код београдске „Алта банке“ за 180 милиона КМ, по огромној каматној стопи од 11,5 посто, а да је гаранције за ово кредитно задужење дала Влада РС!

Нова задужења нису успјех

Нажалост, власти РС информације о новим, прескупим задужењима пласирају као свој огроман успјех, мада, суштински, овај бх. ентитет гурају у још веће дужничко ропство. Званични подаци Министарства финансија и трезора БиХ кажу да укупан јавни дуг РС износи 6 милијарди и 250 милиона марака и да учешће дуга у БДП у РС износи 43 посто.

На крају, остаје питање – одакле и како ће Влада РС да се укупно задужи за 951,7 милиона КМ? Реално је да ће ентитетска влада, уз мање или више проблема, пронаћи начин да прода обвезнице РС на домаћем тржишту. Из простог разлога, јер  купац обвезница има право да се не зна његов идентитет, па онај ко их је данас купио већ сутра може да их препрода, што отвара могућност за огромне шпекулантске и мутне радње. Стање на међународним берзама је већ сложеније, посебно зато што се РС има лош кредитни рејтинг, ризична је зона за улагање, због чега се не може задужити ни код, рецимо, Кине, без чврстих гаранција државе БиХ.

Што се тиче Русије, из ње у РС никада није стигао ни „велики“, а ни „мали“ кредит, које је 2015. године, након Додикове посјете Москви и састанка с Путином, најављивала тадашња премијерка Жељка Цвијановић.

Ипак, чак и да је Русија спремна да Републици Српској да неки новац, питање је како би он стигао у Бањалуку и како би се та трансакција обавила, с обзиром на то да је ЕУ увела санкције Русији, а све банке у БиХ су под окриљем западних земаља.

Додуше, постоје начини да се то уради преко посредника из других земаља, али, сматрају економисти, мало ко је спреман да ризикује и буде изложен озбиљним проблемима са западним земљама да би учинио услугу Милораду Додику.

(зурнал.инфо). херцеговина.инфо